Nije tajna da je Antarktik u poslednjim godinama izgubio ogromne količine leda. Između 1979. i 2017. godine nivo svetskih okeana podigao za 1,4 centimetra. Gubitak leda bio je posebno izražen na Zapadnom Antarktiku i Antarktičkom poluostrvu, što je izazvalo ozbiljnu zabrinutost među naučnicima, prenosi Nova.rs.
Topljenje antarktičkog leda direktno doprinosi porastu nivoa mora, što ugrožava obalske regione širom sveta, a nestabilnost glečera, posebno onih koji su usidreni ispod morske površine, može pokrenuti lančane reakcije nekontrolisanog urušavanja ledenih ploča.
Pored toga, Antarktik funkcioniše kao svojevrsni „frižider Zemlje“ – njegova bela površina odbija sunčevo zračenje, pa njegovo topljenje dodatno ubrzava globalno zagrevanje. Zbog svih ovih faktora, naučnici već neko vreme upozoravaju da je reč o jednom od najozbiljnijih klimatskih izazova našeg vremena.
Ranija istraživanja potvrđivala su dugoročan trend gubitka mase glečera. Međutim, novo istraživanje koje su vodili Vej Vang (Wei Wang) i Junžong Šen (Yunzhong Shen) pokazalo je da je Antarktik između 2021. i 2023. godine, usled obilnih padavina, zabeležio rekordno povećanje mase, prenosi SciTechDaily. Četiri velika glečera (Totten, Moscow, Denman i Vincennes Bay) počela su nakon više godina ponovo da dobijaju na masi. Podaci su prikupljeni putem satelitske gravimetrije.
Foto: Sergio Pitamitz / VWPics / Profimedia
Ipak, važno je naglasiti da povećanje mase ne znači nužno dugoročno poboljšanje stanja glečera. Moguće je da se radi samo o kratkotrajnome jačanju, koje je rezultat neobično vlažnog perioda, a koje privremeno prikriva negativan dugoročan trend. To znači da ovo povećanje mase ne poništava uticaj globalnog zagrevanja.
Vaše mišljenje je deo priče
Otvorite diskusiju i budite prvi koji će komentarisati ovu vest.