Nemački list: Ekonomsko posrtanje Srbije zbog nezadovoljnih građana, NIS-a, kraha spoljne politike

Razlozi ekonomskog posrtanja Srbije su masovno nezadovoljstvo građana, američke sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS) i krah spoljne politike u kojoj je predsednik države Aleksandar Vučić „hteo da bude dobar sa svim stranama sveta“, piše nemački list Frankfurter algemajne cajtung (FAZ), objavio je danas Dojče Vele.

Ocenjeno je da Vučić još nikada nije bio pod tolikim pritiskom kao danas i da je deo njegovih problema, po pisanju lista, ekonomske prirode, a to ima veze sa okvirom koji zadaje američki predsednik Donald Tramp.

„Prema jedinstvenim ocenama ekonomista, privredni rast Srbije se 2025. prepolovio, strane investicije su opale, domaća potrošnja posrće“, piše list, te se dodaje da Vučiću muke zadaju i protesti studenata.

„Spoljnopolitički se sve više kruni politika ljuljaške ovog kandidata za EU, ta krhka ravnoteža zasnovana na dobrim odnosima sa Moskvom, Pekingom, Vašingtonom i Briselom. A to ima teške posledice po domaću ekonomiju“, piše FAZ.

Navedeno je da SAD, sankcijama NIS-u, žele da zauzdaju ruski izvoz energenata i time oslabe rusku ratnu privredu, te zahtevaju da se Gazprom povuče, ali, Rusi ne žele da ga prodaju, pa to Vučića dovodi u škripac.

Vučić je, kako piše, pokušao da izbegne problem dobrim odnosima sa Trampom, te nije slučajno, kako je ocenjeno, što je posebnim zakonom Trampov zet Džared Кušner trebalo da dobije pravo gradnje na prostoru Generalštaba u Beogradu.

Dogovor je, kako se navodi, propao, kada se Kušner povukao zbog protesta javnosti i optužnog predloga protiv ministra kulture Nikole Selakovića.

„Кušnerovo povlačenje nije bilo jedina packa. Nekoliko dana kasnije su SAD zabranile uvoz guma iz fabrike Linglong u Zrenjaninu, koja pripada kineskim investitorima. Srpski izvoz u SAD ostaje opterećen neobično visokom carinom od 35 odsto. Teško da će se to promeniti, jer SAD svrstavaju Srbiju u zemlje sa debelim deficitima na polju demokratije, slobodnih izbora i pravne države“, piše list.

U tom stanju su, kako piše frankfurtski dnevnik, u srpskoj vlasti dočekane vesti da su SAD ipak odobrile da NIS do 23. januara radi bez sankcija, što opet pokreće rafineriju u Pančevu.

„Podgrejane su spekulacije da se iza odobrenja krije mađarski premijer Viktor Orban, što opet donosi teoriju da bi mađarski MOL mogao da kupi Gazpromove udele u NIS-u. Pominje se i koncern ADNOC iz Abu Dabija“, piše Dojče vele.

U članku FAZ-a se podseća da su u Moskvi negativno reagovali na ranije signale da bi Srbija mogla da nacionalizuje NIS, te da je predsednik Vladimir Putin podsetio Srbiju na obaveze iz ugovora.

„Кao pretnja se interpretira to što je Rusija produžila ugovor o isporuci gasa Srbiji za svega tri meseca, do kraja marta 2026. godine. Odnosi dva pravoslavna bratska naroda već su ranije poremećeni kad je Moskva oštro kritikovala prodaju srpske municije Ukrajini. Takav izvoz oružja, koji je naišao na pohvale Zapada, Vučić je letos sasvim prekinuo što se u industrijskim krugovima tumačilo kao nepouzdanost Beograda“, piše FAZ.

Navedeno je da su poremećeni i odnosi Beograda sa EU kao najvećim trgovinskim partnerom i investitorom, odnosno nije otvoren novi pregovarački klaster, a Vučić je, kako se dodaje,izbegao da ode na Samit EU i Zapadnog Balkana krajem godine.

Dodaje se da, Кina ne najavljuje nove privredne aktivnosti u Srbiji.

„Unutrašnji protesti protiv Vučićeve vlasti, spoljni ekonomski pritisak, loš ambijent i neizvesnost, sve se to negativno odražava na razvoj ekonomije ove zemlje sa 6,5 miliona stanovnika“, piše list.

„Prognoze su crne, prepolovljene strane investicije, pad građevinskog sektora, slaba domaća potražnja i rast od svega dva odsto za 2025. godinu. Za ovu godinu se računa sa manje od tri odsto, mada je Narodna banka Srbije optimistična i najavljuje 3,5 odsto“, piše FAZ.