Srbija je u 2025. godini za servisiranje javnog duga na centralnom nivou vlasti izdvojila ukupno 607,49 milijardi dinara (5,17 milijardi evra), piše Nedeljnik.
Novac iz budžeta utrošen je na otplatu glavnice duga, ali i na prateće troškove kamata, provizija i ostalih izdataka koji prate zaduživanje države.
Ukupni izdaci za otplatu glavnice duga na nivou centralne vlasti prošle godine iznosili su 420,62 milijarde dinara (3,58 milijardi evra).
Najveći deo tih sredstava utrošen je na razduživanje po osnovu direktnih obaveza države, dok je manji deo usmeren na garantovane dugove.
Pored otplate samog duga, država je za kamate, diskonte i provizije izdvojila dodatnih 186,87 milijardi dinara (1,59 milijardi evra), što govori o ukupnom fiskalnom opterećenju koje je servisiranje dospelog duga predstavljalo za budžet tokom cele prošle godine.
Kada se posmatraju isključivo direktne obaveze Srbije, za otplatu glavnice izdvojeno je 395 milijardi dinara (3,36 milijardi evra).
Troškovi kamata i diskonata za ove obaveze dostigli su 157,09 milijardi dinara (1,34 milijarde evra). U okviru otplate spoljnog duga, najveći pritisak u pogledu kamata došao je od državnih evroobveznica, za koje je isplaćeno 35,09 milijardi dinara (oko 300 miliona evra).
Takođe, servisiranje obaveza prema Međunarodnom monetarnom fondu koštalo je državu 9,46 milijardi dinara (80 miliona evra).
Plaćanja po osnovu direktnog unutrašnjeg duga bila su dominantna u pogledu glavnice, gde je za državne hartije od vrednosti na domaćem tržištu isplaćeno 229,10 milijardi dinara (1,95 milijardi evra).
Kamate na spoljni dug bile su znatno skuplje od unutrašnjih i iznosile su 92,42 milijarde dinara (790 miliona evra).
Upoređujući ove podatke, jasno je da su obaveze prema stranim poveriocima i međunarodnom tržištu kapitala nosile veće kamatno opterećenje nego zaduživanje kod domaćih investitora i banaka, gde su kamate iznosile 64,67 milijardi dinara (550 miliona evra).
Obaveze države koje se odnose na dugove za koje je Srbija dala garancije „drugim subjektima“ (velikim javnim preduzećima) iznosile su 25,61 milijardu dinara (220 miliona evra) u pogledu glavnice.
Troškovi kamata za ove namene iznosili su dodatnih 4,78 milijardi dinara (40 miliona evra).
Najveći deo unutrašnjih garantovanih obaveza odnosio se na kredite kod poslovnih banaka, dok su u spoljnim garancijama prednjačile obaveze prema institucijama, kao što su Evropska banka za obnovu i razvoj i Evropska investiciona banka.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.