Guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković izjavila je danas da je usporavanje inflacije u Srbiji na 2,8 odsto u oktobru ove godine najvećim delom rezultat primene uredbe o ograničavanju trgovačkih marži.
Ona je na prezentaciji izveštaja o inflaciji rekla da bi i bez te uredbe, koja je u primeni od septembra u periodu od šest meseci, inflacija usporila i u narednom periodu kretaće se u granicama cilja centralne banke.
„Od ukupno 167 proizvoda koji čine prehrambenu komponentu inflacije, 147 proizvoda u septembru je zabeležilo pojeftinjenje na mesečnom nivou, tako da je međugodišnji rast cena hrane i bezalkoholnih pića snižen na 1,7 odsto, sa 7,8 odsto u avgustu“, kazala je guvernerka.
Dodala je da će se, prema novoj centralnoj projekciji, međugodišnja inflacija tokom važenja uredbe o ograničenju marži, odnosno do kraja ove i početkom naredne godine, kretati ispod ili oko centralne vrednosti cilja.
„I u nastavku 2026. godine, kao i u srednjem roku, međugodišnja inflacija bi trebalo da nastavi da se kreće u granicama cilja od tri odsto, sa odstupanjem plus ili minus 1,5 odsto, pri čemu će niska baza iz septembra ove godine uticati na to da se inflacija krajem 2026. kreće oko četiri odsto“, rekla je Tabaković.
Na kretanje inflacije u granicama cilja, kako je navela, pored efekata uredbe i donošenja odgovarajućeg zakonskog okvira kojim će se unaprediti regulacija tržišta i sprečiti pojava nepoštenih trgovinskih praksi s ciljem očuvanja stabilnosti cena, uticaće i dalje popuštanje troškovnih pritisaka iz međunarodnog okruženja.
„Takođe, dolazak nove poljoprivredne sezone trebalo bi da deluje dezinflatorno, pod pretpostavkom da naredna sezona bude bolja od ovogodišnje, što će doprineti nižim cenama voća i povrća. Rast zarada i, po tom osnovu, veći raspoloživi dohodak za potrošnju trebalo bi da deluje u suprotnom smeru, ali ni po ovom osnovu ne očekujemo veće inflatorne pritiske, jer će rast zarada u velikoj meri biti praćen i rastom produktivnoati“, kazala je Tabaković.
Rast bruto domaćeg proizvoda (BDP), po njenim rečima u trećem kvartalu ove godine bio je manji od projekcija NBS i iznosio je dva odsto međugodišnje, iako je nastavljen rast proizvodnje i izvoza automobilske industrije, ali se uslužni sektor nije oporavio u očekivanoj meri, a smanjena je i aktivnost u oblasti građevinarstva.
„Nova projekcija NBS je da će ovogodišnji rast BDP-a biti 2,1 odsto“, kazala je Tabaković i dodala da bi rast BDP-a u 2026. trebalo da iznosi 3,5 odsto.
„Rast će biti vođen domaćom tražnjom, uz pozitivan doprinos i potrošnje i investicija u osnovna sredstva. Rastu potrošnje doprineće veći raspoloživi dohodak po osnovu rasta zarada i penzija, ali i povoljnijih kreditnih uslova, dok će realizacija infrastrukturnih projekata planiranih programom Skok u budućnost – Srbija Ekspo 2027 doprineti rastu investicija“, ocenila je Tabaković.
Istakla je se danak izraženih geopolitičkih tenzija na Srbiju ogleda i u stupanju na snagu sankcija Naftnoj industriji Srbije (NIS) zbog većinskog ruskog vlasništva, a dodatni izazov predstavlja i najava da bi Evropska unija, radi zaštite sopstvene proizvodnje, mogla da smanji kvote za uvoz čelika iz drugih zemalja, uključujući i Srbiju.
„Ipak, i u takvim kompleksnim okolnostima, nadam se da ćemo, zahvaljujući odgovornom vođenju ekonomske politike, ojačanim fundamentima i stvorenim rezervama, zadržati povoljne izglede privrednog rasta i pokazati visok stepen otpornosti na eksterne rizike, kao što je to i do sada bio slučaj“, rekla je Tabaković.
Priliv stranih direktnih investicija u Srbiji za devet meseci ove godine po podacima NBS iznosio je 2,5 milijardi evra i bio je, kako je rekla guvernerka manji nego prethodne godine, kao i u drugim zemljama u regionu, u uslovima povećane globalne neizvesnosti usled zaoštravanja trgovinskih politika i izraženih geopolitičkih tenzija.
„Pored toga, na niže prilive po ovom osnovu u Srbiji delovali su i jednokratni prilivi iz prošle godine, kao i društveno-političke tenzije koje su uticale na odlaganje pojedinih investicija“, rekla je Tabaković.
Daj svoj stav!
Argumentuj, budi korektan — ili pročitaj tuđe stavove.