U novom istraživanju objavljenom ove nedelje u časopisu Sajens (Science), primatolozi su zabeležili prvi uočeni „građanski rat“ divljih šimpanzi, piše danas britanski list Gardijan.
Poznato je da šimpanze vode borbe protiv drugih zajednica, a svedočanstvo naučnika o nekada ujedinjenoj grupi šimpanzi u divljini koja se podelila i okrenula protiv sebe, slično ljudima, predstavlja novo otkriće.
„Ovde imamo prvi temeljno dokumentovani slučaj onoga što se može kvalifikovati kao građanski rat kod šimpanzi… To pokazuje da, čak i u odsustvu kulturnih markera grupe, društvene veze i umreženost predstavljaju cement koji vezuje grupu i da te veze mogu biti krhke u specifičnim okolnostima, posebno kada se oslanjaju na nekoliko ključnih pojedinaca“, rekao je Silven Lemoan, profesor biološke antropologije na Univerzitetu u Kembridžu.
Primatolog Aron Sandel, koji je radio na istraživanju, navodi da je građanski rat među životinjama retkost.
„Ovi promenljivi identiteti grupe i dinamika koje vidimo u ljudskom građanskom ratu retko imaju paralelu kod drugih životinja, ali imaju paralelu u slučaju šimpanzi“, rekao je Sandel.
Istraživači zaključak o trajnoj podeli u najvećoj poznatoj grupi divljih šimpanzi na svetu, koja se nalazi u Ugandi, zasnivaju na više od tri decenije podataka.
Iako su šimpanze bile društveno kohezivne od 1995. do 2015. godine, nešto se promenilo u dinamici grupe i do 2018. grupa se podelila na zapadne šimpanze i centralne šimpanze.
Kako su se dve grupe učvrstile, članovi zapadne grupe su izvršili 24 kontinuirana i koordinisana napada na centralnu grupu tokom sedam godina, tako da je do prošle godine ubila najmanje sedam odraslih mužjaka i 17 mladunaca.
Naučnici smatraju da se sličan raskol i građanski rat mogao dogoditi 1970-ih unutar grupe šimpanzi u Gombeu u Tanzaniji, koju je posmatrala poznata primatološkinja Džejn Gudol (Jane Goodall).
Tada je naučno razumevanje ponašanja šimpanzi bilo previše ograničeno da bi naučnici u potpunosti shvatili koliko je ratovanje unutar grupe šimpanzi retko.
U slučaju šimpanzi u Ugandi, naučnici misle da bi promena u društvenoj hijerarhiji mogla da objasni raspad grupe i organizovane napade.
Oni smatraju da je na društvenu strukturu grupe šimpanzi uticala i smrt nekoliko ključnih starijih jedinki tokom godina koje su prethodile podeli.
„Njihova nagla smrt je verovatno oslabila veze među naseljima, što je potom grupu učinilo ranjivom na ovu polarizaciju koja se dogodila kada je došlo do promene alfa mužjaka. Zatim je došlo i do epidemije bolesti 2017. godine, koja je verovatno učinila raspad neizbežnim ili ga malo ubrzala“, rekao je Sandel.
On je prve znake neuobičajenog ponašanja kod šimpanzi primetio dve godine pre epidemije.
U istraživanju piše da se, na osnovu genetskih dokaza, ovakvi „građanski ratovi“ među šimpanzama verovatno dešavaju samo jednom u 500 godina.
Sandel smatra da bi poput krčenje šuma, klimatske promene i epidemije mogle da učine sukobe unutar grupa šimpanzi češćim.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.