Evropski parlament (EP) izražava žaljenje zbog činjenice da je Srbija ostvarila ograničen ili nikakav napredak u mnogim pregovaračkim poglavljima i ponavlja da pregovori o pristupanju EU treba da napreduju samo na osnovu merljivog i održivog napretka, posebno u oblasti vladavine prava, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, nezavisnosti pravosuđa, slobode medija i reforme javne uprave.
To se ističe se u nacrtu Godišnjeg izveštaja koji će se 17. marta naći pred članovima Spoljnopolitičkog odbora (AFET) EP u kom se izražava zbrinutost zbog sve dublje političke krize u Srbiji, kao i zbog usvajanja izmena pravosudnih zakona i poziva na uvođenje sankcija pojedincima koji su odgovorni za nasilje nad mirnim učesnicima protesta, aktivistima i novinarima.
U nacrtu dokumenta, objavljenog na sajtu EP, ponovo se ističe da je napredak na putu ka pristupanju EU istinski zasnovanna zaslugama i uslovljen potpunim poštovanjem vrednosti EU, kao i poštovanjem demokratije, vladavine prava i osnovnih prava, što je sve sadržano u Kriterijumima iz Kopenhagena.
To, kako se naglašava, podrazumeva ne samo usvajanje reformi, već i njihovu temeljnu i potpunu primenu.
Podseća se na deklarisanu posvećenost Srbije da je članstvo u EU njen strateški cilj, ali napominje da se takve izjave često ne odražavaju u praksi, što je bilo vidljivo kada najviši predstavnici Srbije nisu prisustvovali Samitu EU–Zapadni Balkan u decembru 2025.
U nacrtu izveštaja ponovo se ističe potreba da Srbija jasno i dosledno pokaže svoju geopolitičku orijentaciju ka EU, uključujući i potpuno usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, naročito sa restriktivnim merama koje je EU uvela u kontekstu ruskog agresije na Ukrajinu.
Izražava se žaljenje zbog činjenice da je Srbija ostvarila ograničen ili nikakav napredak u ispunjavanju merila za članstvo u EU u mnogim drugim pregovaračkim poglavljima, ponavlja da pregovori o pristupanju EU sa Srbijom treba da napreduju samo na osnovu merljivog i održivog napretka u klasteru osnovnih pitanja, posebno u oblasti vladavine prava, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, nezavisnosti pravosuđa, slobode medija i reforme javne uprave.
Evropski parlament, u nacrtu izveštaja čiji je autor izvestilac za Srbiju Tonino Picula, ponovo poziva Srbiju da ostvari verodostojan napredak i pojača napore u suzbijanju stranih manipulacija informacijama i mešanja, uključujući dezinformacije i anti-EU retoriku.
Oštro se odbacuju sve tvrdnje srpskih zvaničnika da su EU i neke njene države članice bile uključene u organizovanje studentskih protesta od novembra 2024. kako bi se izazvala „obojena revolucija“, ponavlja snažna osudu nezakonitog hapšenja i proterivanja građana EU koji su davali izjave podrške studentima koji protestuju.
Osuđuju se neprihvatljivo ponašanje, uvrede i negativna retorika upućena poslanicima Evropskog parlamenta i drugim političkim akterima, uključujući članove misije Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta tokom posete Srbiji u januaru 2026.
U nacrtu izveštaja se izražava zbrinutost zbog sve dublje političke krize u Srbiji, usled masovnih protesta koji su odgovor „naroda u Srbiji na sistemsku korupciju i nedostatak odgovornosti i transparentnosti u zemlji“.
Uz konstataciju da istraga smrtonosne nesreće na železničkoj stanici u Novom Sadu nije okončana, u dokumentu se poziva na punu transparetnost, odgovornost i sudjisku nezavisnost u tom postupku.
Ocenjuje se da su najbolji način za rešavanje političke krize slobodni i fer izbori, i poziva na puno, transparetno i inkluzivno sprovođenje svih preporuka ODIHR. U vezi sa izborima, poziva se i na potpunu realizaciju Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, uz poštovanje rokova i saradnju nadležnih državnih institucija.
Izražava se zabrinutost zbog usvajanja izmena pravosudnih zakona, jer to „predstavlja ozbiljan korak unazad na putu Srbije u EU, pošto dodatno slabi nezavisnost sudstva i autonomiju tužilaštva“. Srpske vlasti se pozivaju da obustave primenu tih zakonskih izmena i da se one hitno preispitaju.
U oblasti osnovnih sloboda i ljudskih prava, u nacrtu se izražava podrška pravu svih ljudi u Srbiji, „uključujući i studente“, da mirnim protestima zahtevaju odgovornost i demokratske reforme vezane za vladavinu prava.
U tekstu se osuđuje to što su mirni učesnici protesta, aktivisti i novinari bili žrtve „širokog spektra represivnih mera, uključujući i preteranu upotrebu sile i policijsko nasilje, arbitrarna privođenja i hapšenja, politički egzil i druge oblike zastrašivanja“.
U tom kontekstu u nacrtu izveštaja se poziva na uvođenje ciljanih sankcija pojedincima koji su za to odgovorni, i
na hitnu, nepristrasnu i transparetnu istragu optužbi za primenu nepotrebne i prekomerne sile i za nezakoniti nadzor demonstranata.
Evropski parlament izražava duboku zabrinutost i zbog intenziviranja verbalnih napada, kampanja blaćenja i pritisaka na organizacije civilnog društva koje se zalažu za vladavinu prava.
Takođe osuđuje „pogoršanje uslova za rad“ novinara i medija i poziva Srbiju da promeni trend nazadovanja u pogledu slobode izražavanja.
Regulatorno telo za elektronske medije (REM), dodaje se, „i dalje nije u stanju da funkcioniše jer nema legitiman i operativan Savet“.
U nacrtu izveštaja se ističe važnost zaštite akademskih sloboda i institucionalne autonomije i izražava duboka zabrinutost zbog izveštaja o finansijskom, administrativnom i fizičkom pritisku na akademsko osoblje i o mešanju vlade u institucionalnu autonomiju univerziteta.
U delu dokumenta koji se odnosi na pomirenje i dobrosusedske odnose, navodi se da EP očekuje da Kosovo i Srbija u potpunosti sarađuju i da preduzmu sve neophodne mere za brzo privođenje pravdi odgovornih za teroristički napad u Banjskoj 2023. godine.
EP izražava „žaljenje zbog činjenice da Srbija još nije procesuirala počinioce, posebno Milana Radoičića, potpredsednika Srpske liste“.
Kada je reč o Kosovu, u nacrtu izveštaja se izražava puna podrška dijalogu Beograda i Prištine uz posredovanje EU i podseća se da normalizacija odnosa s Kosovom i primena obaveza iz dijaloga ostaju sastavni deo evropske perspektive Srbije.
Ponavlja se značaj konstruktivnog angažovanja vlasti Kosova i Srbije kako bi se postigao sveobuhvatni, pravno obavezujući sporazum o normalizaciji zasnovan na međusobnom priznavanju i u skladu sa međunarodnim pravom.
Kosovo i Srbija se pozivaju da sprovedu Briselski i Ohridski sporazum, uključujući osnivanje Zajednice opština sa srpskom većinom i ukidanje protivljenja Srbije članstvu Kosova u regionalnim i međunarodnim organizacijama, kao i da se izbegavaju jednostrane akcije koje mogu da potkopaju proces dijaloga.
Srbija se u izveštaju poziva i da aktivnije pristupi borbi protiv negiranja ratnih zločina i istorijskog revizionizma, posebno u vezi sa ratovima u Hrvatskoj, BiH i na Kosovu.
U dokumentu se ocenjuje da su za Srbiju i dalje ozbiljan izazov slučajevi „nestalih lica“ i zemlja se poziva da bude aktivnija na tom planu.
Kada je reč o socio-ekonomskim reformama, podseća se da je podrška iz Plana reformi i rasta uslovljena poštovanjem efikasnih demokratskih mehanizama, uključujući višepartijski parlamentarni sistem, slobodne i poštene izbore, pluralističke medije, nezavisno pravosuđe, vladavinu prava i poštovanje ljudskih prava.
Takođe se sa zabrinutošću primećuje da je Komisija u januaru odobrila Srbiji prvu isplatu iz Instrumenta za reforme i rast na Zapadnom Balkanu i Komisija se poziva da objasni kako je Srbija ispunila preduslove za to.
U nacrtu izveštaja ukazuje se i na politički osetljiv razvoj događaja u vezi sa Natftnom industrijom Srbije (NIS) i transfromacijom njene vlasničke strukture u kontekstu sankcija koje su uvele SAD i većinskog vlasništva u NIS ruskih kompanija Gasprom i Gasprom Njeft.
Na kraju se ponavlja značaj zaštite ekoloških standarda, posebno u vezi sa rudarskim projektima, uz puno poštovanje prava lokalnih zajednica.
Posle rasprave o nacrtu Izveštaja u AFET-u 17. marta, poslanici će moći da dostavljaju amandmane do 9. aprila, a potom treba da ga usvoje prvo na Odboru, a potom na plenarnoj sednici EP.
Šta vi mislite?
Uključite se u diskusiju ili pročitajte stavove drugih čitalaca.