Na niškoj Klinici za digestivnu hirurgiju više od 2.000 elektivnih operacija u prošloj godini

Na Klinici za digestivnu hirurgiju Univerzitetskog kliničkog centra u Nišu tokom prošle godine je obavljeno više od 2.000 elektivnih, odnosno operacija koje su zakazane unapred a najmlađi pacijent koji je operisan zbog raka debelog creva imao je 19 godina, izjavio je direktor te klinike Goran Stanojević.

On je rekao agenciji Beta da je rak debelog creva najčešći karcinom u gastrointestinalnom traktu što je, po njegovim rečima, trend koji traje već godinama.

„Primetili smo blagi pad učestalosti kod osoba starijih od 50 godina, ali na žalost porast kod osoba mlađih od 50 godina“, kazao je direktor Klinike za digestivnu hirurgiju Univerzitetskog kliničkog centra u Nišu.

Stanojević je rekao da su skrining kolorektalnog karcinoma i neki drugi zvanični skrininzi koji se rade u Srbiji počeli da daju rezultate tako da je smanjenja učestalosti oboljevanja starijih od 50 godina.

„Skriningom je obuhvaćena populacija starija od 50 godina i sada imamo porast broja obolelih osoba koje ne podležu skriningu. Zbog porasta oboljevanja kod mlađih osoba neke zemlje u svetu odlučile su da sa skriningom krenu od 45. godine“, rekao je Stanojević.

Po njegovim rečima, kada je u pitanju kolorektalni karcinom postoje takozvani sporadični, koji nastaju sami od sebe, oni koji imaju familijarno poreklo i genetsko poreklo.

„Postoji familjarna geneza, odnosno da je neko u porodici imao karcinom i genetsko poreklo karcinoma, odnosno da postoje mutacije u porodici“, naveo je Stanojević.

Savremenim metodama, dodao je, može se sa visokim procentom preciznosti odrediti da li postoji genetska mutacija koja je preduslov za oboljevanje ili samo porodična sklonost ka razvoju karcinoma.

„Genetska mutacija sama po sebi ne znači da će neko imati tumor, ali sa druge strane takav pacijent ima povećan rizik u odnosu na onog ko nema tu mutaciju. To znači da postoji predispozicija, a da li će imati tumor zavisi od nekih drugih faktora“, kazao je Stanojević.

Po njegovim rečima, u porodicama u kojima je neko oboleo od kolorektalnog karcinoma ne treba da bude panike ili straha, ali su potrebne redovne kontrole.

„Ukoliko u porodici ima dece i mladih do 18 godina potrebne su redovne kontrole kod pedijatra gastroenterologa. Kod njih takođe postoje endoskopske metode ispitivanja, gastroskopija, kolonoskopija i neke druge analize“, rekao je Stanojević.

On je kazao da genetska povezanost postoji, ali procenat obolelih sa genetskim poreklom karcinoma u ukupnom broju obolelih nije veliki.

„Sporadični kolorektalni karcinomi koji nastaju sami od sebe na terenu postojanja polipa, odnosno oni koji su bez prisustva mutacija gena i porodične sklonosti, čine 60 do 70 odsto svih kolorektalnih karcinoma. Oko 10 do 15 odsto su familijarni i sedam do 10 odsto su genetski, čak možda i manje od toga. To nije veliki procenat, ali je jako rizična grupa i treba pratiti sve članove porodice“, rekao je Stanojević.

U svim Domovima zdravlja u Srbiji, dodao je on, može se uraditi FOB test, odnosno tekst na skriveno krvarenje u stolici i ukoliko je pozitivan potrebno je da se uradi kolonoskopija.

„Veoma je značajno rano otkrivanje kolorektalnih karcinoma jer je to otprilike uslov za stoprocentno izlečenje“, kazao je Stanojević.

Po njegovim rečima, trend u svetu i u Srbiji je da se ne leči bolest, već pacijent, odnosno lečenje se prilagođava svakom pacijentu ponaosob.

„Ne dajete jednu vrstu terapije za sve pacijente određenog stadijuma bolesti. Dva pacijenta sa istim stadijumom bolesti ne moraju da reaguju na istu terapiju“, naveo je Stanojević.

Dodao je da je Klinika za digestivnu hirurgiju dobila od Ministarstva zdravlja dodatnu savremenu opremu opremu za izvođenje minimalno invazivnih procedura.

„Pred kraj prošle godine stigao nam je novi laparoskopski stub tako da su sve sale Klinike za digestivnu hirurgiju opremljene tim uređajem koji omogućuje da nakon operacije pacijenti brzo odu kući i vrate se svojim poslovima“, kazao je Stanojević.

Najavio je da će u Nišu početkom maja biti organizovan 6. Međunarodni kongres „Konstantinovi dani koloproktologije“ na kom će, po njegovim rečima, učestvovati brojni domaći i svetski stručnjaci u oblasti koloproktologije, a osim predavanja u planu je i izvođenje savremenih hirurških procedura u operacionim salama.