Na današnji dan 9. jun

1999 – Predstavnici Vojske Jugoslavije i NATO-a potpisali su u Kumanovu Vojno-tehnički sporazum o povlačenju jugoslovenske vojske i policije sa Kosova. Time je okončan vazduhoplovni napad NATO na SRJ, a na Kosovu su, na osnovu rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244, rasporedjene medjunarodne snage, medju kojima je najveći broj vojnika iz zemalja članica NATO-a. Sa povlačenjem vojske i policije, sa Kosova su počeli masovno da odlaze Srbi i Crnogorci.

1357 – U Pragu je počela izgradnja kamenog mosta preko reke Vltave koji je dobio naziv Karlov most po imenu tadašnjeg imperatora Nemačko-rimskog carstva i češkog kralja Karla IV. Prema predanju, datum početka izgradnje odredili su astrolozi.

1462 – Poslednji bosanski kralj Stjepan Tomašević, uzdajući se u pomoć hrišćanske koalicije, otkazao je danak turskom sultanu Mehmedu II i priznao vrhovnu vlast ugarskog kralja Matije I Korvina (Matyias Corvin). Turci su 1463. osvojili Bosnu i pogubili kralja Stjepana.

1672 – Rodjen je Petar I Aleksejevič Romanov (Petar Veliki), car Rusije od 1682. do 1725, reformator države i društva. Osnovao je Akademiju nauka, pokrenuo prve novine („Vedomosti“), pomagao razvoj privrede otvarajući rudnike i manufakture, organizovao državnu upravu i Rusiju podelio na gubernije. Na ušću Neve 1703. podigao je novu prestonicu – Sankt Peterburg.

1781 – Rodjen je engleski inženjer i pronalazač Džordž Stivenson (George Stephenson), konstruktor lokomotiva. U Njukaslu je 1823. osnovao prvu fabriku lokomotiva, a njegova lokomotiva („Locomotion“) vukla je 1825. na pruzi Stokton-Darlington prvi putnički voz na svetu.

1815 – Završen je Bečki kongres koji je zasedao od septembra 1814, kada su ga sazvale velike sile da bi otklonile posledice Francuske revolucije i Napoleonovih ratova u evropskim zemljama. Predstavnik Srba u Beču, prota Matija Nenadović, pokušao je preko ruskog cara Aleksandra I da zainteresuje Bečki kongres za srpsko pitanje, ali nije uspeo zbog protivljenja Austrije i Engleske.

1870 – Umro je engleski pisac Čarls Džon Hafem Dikens (Charles John Huffam Dickens), rodonačelnik socijalnog romana, jedan od najznačajnijih i najčitanijih engleskih pisaca („Dejvid Koperfild“, „Oliver Tvist“, „Pikvikov klub“, „Stara prodavnica retkosti“).

1874 – Umro je indijanski vojskovodja Kočiz (Cochise), poglavica apačkog plemena Čirikahua, vodja Indijanaca u borbama protiv belih doseljenika i američke vojske na jugozapadu SAD.

1875 – Na brdu Gradac kod Nevesinja izbio je jedan od prvih većih sukoba Hercegovaca sa Turcima u Bosansko-hercegovačkom ustanku (1875-78). Ustanak, nazvan „Nevesinjska puška“, brzo se širio i za mesec dana zahvatio je i Bosansku krajinu.

1892 – Rodjen je američki kompozitor Kol Porter (Cole), autor popularnih šlagera, muzičkih komedija i brodvejskih mjuzikla koji su preneti i na film.

1898 – Potpisan je sporazum kojim je Kina ustupila Velikoj Britaniji Hong Kong na 99 godina. Hong Kong je vraćen Kini 1. jula 1997. godine.

1914 – U Beogradu je svečano otkriven spomenik srpskom prosvetitelju Dositeju Obradoviću, rad vajara Rudolfa Valdeca. Spomenik je postavljen na ulaz u Kalemegdan, a posle Prvog svetskog rata je prenet u park na Studentskom trgu.

1923 – U Bugarskoj je državnim udarom oborena vlada premijera Aleksandra Stamboliskog, lidera Zemljoradničkog narodnog saveza Bugarske. Nekoliko dana posle prevrata, Stamboliski i njegovi saradnici su ubijeni.

1945 – Predsedništvo Antifašističkog veća narodnog oslobodjenja Jugoslavije (AVNOJ) donelo je Zakon o konfiskaciji imovine i izvršenju konfiskacije, na osnovu kojeg je država preuzela imovinu Trećeg rajha i državljana Jugoslavije koji su saradjivali sa okupatorom.

1945 – Jugoslavija je s Velikom Britanijom i SAD postigla sporazum kojim je Julijska krajina podeljena na dve okupacione zone – „A“ i „B“. Prva je potpala pod savezničku, druga pod jugoslovensku vojnu upravu.

1972 – Američki bombarderi su napali Hanoj i Hajfong. To je bilo najžešće bombardovanje Severnog Vijetnama od početka Vijetnamskog rata.

1991 – Od erupcije vulkana na planini Pinatubo na Filipinima poginulo je oko 100 ljudi, a 250.000 je ostalo bez domova.

1995 – Kolumbijska policija je uhapsila vodju kartela Kali Hilberta Rodrigesa Orehuelu (Gilberto Rodriguez Orejuela), šefa najvećeg svetskog sindikata droge.

1999 – Predstavnici Vojske Jugoslavije i NATO-a potpisali su u Kumanovu Vojno-tehnički sporazum o povlačenju jugoslovenske vojske i policije sa Kosova. Time je okončan vazduhoplovni napad NATO na SRJ, a na Kosovu su, na osnovu rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244, rasporedjene medjunarodne snage, medju kojima je najveći broj vojnika iz zemalja članica NATO-a. Sa povlačenjem vojske i policije, sa Kosova su počeli masovno da odlaze Srbi i Crnogorci.

1999 – Prema izveštajima državnih medija, više od 2.000 ljudi je ubijeno, a oko 5.000 ranjeno u napadu NATO na SR Jugoslaviju, koje je počeo 24. marta. Teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće i spomenici kulture.

2000 – Savet bezbednosti UN produžio je mandat mirovnim snagama UN na Kosovu, ne obazirući se na zahtev SR Jugoslavije da se te snage povuku.

2000 – Umro je američki vajar Džordž Sigal (George) jedan od najpoznatijih predstavnika pop-arta.

2003 – Papa Jovan Pavle II je petodnevnim boravkom u Hrvatskoj okončao stotu posetu nekoj stranoj zemlji.

2004 – Bivša kandidatkinja za Nobelovu nagradu za mir Lejla Zana iz Turske oslobodjena je posle deset godina provedenih u zatvoru zbog povezanosti sa kurdskim pobunjenicima.

2008 – Američki predsednik Džordž Buš (George Bush) doputovao je u Sloveniju, predvodeći delegaciju svoje zemlje na samitu EU-SAD koji je održan na Brdu kod Kranja. To je bilo poslednje Bušovo putovanje u Evropu u svojstvu predsednika SAD.

2010 – Umrla je ruska balerina Marina Semenova, legendarna klasična plesačica iz sovjetskog doba.

2015. – Sud u egipatskom gradu u Port Saidu osudio je 11 osoba na smrtnu kaznu zbog izazivanja nereda nakon prvenstvene utakmice odigrane 2012. godine izmedju lokalnog El Masrija i El Ahlija, u kojima je poginulo 74 ljudi. Na 15 godina zatvora zbog izazivanja nereda osudjeno je i 40 osoba.

2019 – Vršilac dužnosti predsednika Kazahstana Kasim-Jomart Tokajev pobedio je na vanrednim predsedničkim izborima Izborni dan obeležili su protesti u Nursultanu i Almatiju i hapšenja oko 500 demonstranata.

2024 – Na izborima za Evropski parlament, stranke desnog centra, socijaldemokrate i liberali zadržali su većinu i u novom sazivu. Rezultati glasanja pokazuju i rast krajnje desnice i pad zelenih.

2025 – Deo članova akademske zajednice, okupljenih oko inicijative „Pobunjeni univerzitet“, počeli su blokadu raskrsnice ispred zgrade Vlade Srbije u Beogradu, zbog najavljene verzije novog zakona o visokom obrazovanju. Blokada je trajala 17 dana.