Na današnji dan 25. februar

1570 – Papa Pije V (Pius) ekskomunicirao je englesku kraljicu Elizabetu I (Elizabeth) zbog njene podrške protestantizmu i anglikanskoj crkvi.

1723 – Umro je engleski arhitekta Kristofer Ren (Christopher Wren), na čijem delu je zasnovana engleska klasicistička arhitektura 18. veka. Nakon požara u londonskom Sitiju 1666, kada je izgorelo oko 13.000 zgrada, izradio je urbanistički plan za njegovu obnovu i ostvario svoje najveće delo katedralu Svetog Pavla (1673-1710).

1815 – Po nalogu Sulejman paše ubijen je Stanoje Stamatović, poznat kao Stanoje Glavaš, srpski vojvoda iz Prvog srpskog ustanka, hajduk i borac protiv Turaka. Bio je predvidjen za vodju Prvog srpskog ustanka (1804), ali je na njegov predlog izabran Karadjordje Petrović. Njegovo junaštvo opevano je u narodnim pesmama, a Djura Jakšić je o njemu napisao istoimenu dramu.

1873 – Rodjen je italijanski operski pevač Enriko Karuzo (Enrico Caruso), jedan od najvećih tenora u istoriji opere. Bio je posebno cenjen kao izvodjač uloga u operama Djuzepea Verdija (Giuseppe) i Djakoma Pučinija (Giacomo) i kao interpretator italijanske kancone. Jedan je od prvih pevača koji je snimio gramofonsku ploču.

1885 – Nemačka je anektirala Tanganjiku i Zanzibar.

1888 – Umro je srpski botaničar i prirodnjak Josif Pančić, prvi predsednik Srpske kraljevske akademije, profesor i rektor Velike škole u Beogradu. Opisao je oko 80 dotada nepoznatih biljnih i životinjskih vrsta, otkrio endemsko-reliktni četinar poznat kao „Pančićeva omorika“ (Picea omorika) i objavio oko 30 naučnih radova. Osnovao je i uredio Botaničku baštu u Beogradu.

1899 – Umro je osnivač britanske novinske agencije Rojters nemački Jevrejin Paul Julijus fon Rojter (Julius von Reuter), po kojem je nazvana najstarija svetska agencija.

1948 – Prinudivši premijera Eduarda Beneša da prihvati ostavke nekomunista u vladi, komunisti su u Čehoslovačkoj preuzeli vlast. Ovaj dogadjaj nazvan je „februarski udar“.

1954 – Egipatski predsednik Mohamed Nagib (Mohammad Naguib) je prinudjen da podnese ostavku, a svu vlast je kao premijer i predsednik Revolucionarnog saveta preuzeo Gamal Abdel Naser (Nasser), njegov blizak saradnik prilikom obaranja kralja Faruka I (Farouk) u julu 1952.

1956 – Na završetku 20. kongresa Komunističke partije SSSR, Nikita Hruščov pročitao je tzv. Tajni referat u kojem je izložio posledice Staljinove vladavine i kulta ličnosti.

1964 – Pobedom nad Soni Listonom (Sonny) u Majamiju, Kasijus Klej, od 1965. Muhamed Ali (Cassius Clay, Muhammad), postao je prvi put prvak sveta teške kategorije u boksu. Titulu je potom devet puta uzastopno uspešno odbranio, a oduzeta mu je 1967. sudskom presudom zbog odbijanja da bude mobilisan za rat u Vijetnamu.

1972 – Sovjetski vasionski brod „Luna 20“ vratio se na Zemlju sa uzorcima Mesečevog tla.

1983 – Umro je američki pisac Tenesi Vilijams (Tennessee Williams), čuven po psihološkim dramama gradjenim tehnikom lirske simbolike („Staklena menažerija“, „Tramvaj zvani želja“, „Mačka na usijanom limenom krovu“).

1986 – Filipinski diktator Ferdinand Markos (Marcos) podneo je ostavku pod pritiskom pobunjenog naroda, vojnog vrha, i uz podsticaj SAD koje su dotada podržavale njegovu diktatorsku vladavinu.

1991 – Iračka raketa „skad“ pogodila je, u Zalivskom ratu, kasarnu američkih marinaca kod saudijskog grada Dahran. Poginulo je 28 vojnika, a veći broj je ranjen.

1993 – Kim Jong Sam (Young) je preuzeo dužnost predsednika Južne Koreje kao prvi civil na čelu te azijske države posle 32 godine.

1994 – Jevrejski naseljenik Baruh Goldštajn (Baruch Goldstein) ubio je iz automatske puške i bombama 43 muslimanska vernika u džamiji u Hebronu, na okupiranoj Zapadnoj obali, posle čega je na istom mestu pretučen do smrti.

2000 – Medjunarodni crveni krst saopštio je da je još uvek nepoznata sudbina oko 3.000 ljudi sa Kosova nestalih za vreme sukoba srpskih snaga bezbednosti i kosovskih Albanaca 1998-99. i da medju nestalima najviše ima kosovskih Albanaca.

2001 – Umro je ser Donald Bredman (Bradman), najpoznatiji igrač kriketa u istoriji tog sporta i najslavniji sportista Australije. On je postao nacionalna sportska ikona tokom 30-tih i 40-tih godina prošlog veka kada je postavio svojevrstan rekord u tom sportu.

2003 – Umro je italijanski komičar i režiser Alberto Sordi koji je u 60 godina dugoj karijeri igrao u oko 150 filmova.

2004 – Umro je Stanislav Rinjak (Stanislaw Ryniak) prvi registrovani zatvorenik u nacističkom koncentracionom logoru Aušvic.

2004 – Češki parlament je doneo odluku o slanju više od 100 vojnika u Avganistan, što je prvo aktivno učešće čeških oružanih snaga od Drugog svetskog rata.

2005 – Umro je Piter (Peter) Benenson, osnivač Organizacije za ljudska prava Amnesti internešenel (Amnesty International), koja je dobitnik Nobelove nagrade.

2006 – U Njujorku je umro najpoznatiji etiopski pesnik Tsegaje Gabre-Medin (Tsegaye Gabre-Medhin), čija je pesma „Ponosan što sam Afrikanac“ himna Afričke unije.

2012 – Erland Jozefson, omiljeni glumac slavnog švedskog reditelja Ingmara Bergmana umro je u 89. godini. Igrao je u Bergmanovim filmovima „Prizori iz bračnog života“, „Krici i šaputanja“, „Jesenja sonata“, „Fani i Aleksandar“, „Saraband“, filmovima Andreja Tarkovskog „Nostalgija“ i „Žrtva“ i domaćim filmovima „Variola vera“ i „Seobe“.

2014 – Jedan od najvećih španskih muzičara 20. veka i flamenko muzike, gitarista Pako de Lusija (Fransisko Sančez) preminuo je u Meksiku. Saradjivao sa čuvenim svetskim muzičarima medju kojima su Čik Koria, Džon Meklaflin, Leri Korijel, Al Di Meala i Brajan Adams. Proslavila ga je kompozicija „Entre dos aguas“, a pravo medjunarodno priznanje stekao je albumom „Friday night in San Francisco“.

2017 – Holivudski glumci okupili su se dan uoči dodele Oskara u Beverli Hilsu protestujući potiv imigracione politike predsednika SAD Donalda Trampa (Trump).