Na današnji dan 2. novembar

1534 – Engleski parlament usvojio je povelju kojom je kralj Henri VIII (Henry) postao poglavar crkve (Act of Supremacy), čime je papi oduzeta vlast nad crkvom u Engleskoj. Tome je prethodio sukob sa papom Leonom X koji nije hteo da poništi kraljev brak sa Katarinom Aragonskom (Catherina) i ozakoni njegovu vezu sa Anom Bolen (Boleyn).

1768 – Rodjen je Djordje Petrović Karadjorde, vodja Prvog srpskog ustanka protiv Turaka 1804. Nakon sloma ustanka 1813. pobegao je u Austriju, a zatim u Rusiju. Ubijen je po nalogu kneza Miloša Obrenovića 1817. kada se tajno vratio u Srbiju.

1801 – Rodjen je italijanski operski kompozitor Vinčenco Belini (Vincenzo Bellini), jedan od najpoznatijih stvaralaca italijanskog belkanta („Norma“, „Puritanci“, „Pirat, „Kapuleti i Monteki“).

1839 – Britanske fregate su kod Kantona potopile nekoliko kineskih džunki. Time je počeo Prvi opijumski rat protiv Kine, koji je završen potpisivanjem mirovnog sporazuma 1842. u Nankingu, pod veoma nepovoljnim uslovima za Kinu.

1852 – Rodjen je japanski princ Mucuhito (Mutsuhito), od 1867. car Meidji (Meiji). Tokom vladavine (do 1912) potpuno je lišio vlasti šogunate, uspostavio centralnu carsku vlast, a feudalni Japan pretvorio u modernu kapitalističku državu. Premestio je prestonicu iz Kjota u Edo, koji je preimenovan u Tokio.

1883 – Ugušena je Timočka buna koja je počela u Zaječarskom okrugu mesec dana ranije zbog odluke vlasti o oduzimanju oružja, dotad poverenog svim vojnim obveznicima. Medju vodjama, koji su uhapšeni i streljani, bilo je istaknutih članova Radikalne stranke. Neki od njih, kao Nikola Pašić, uspeli su da pobegnu van zemlje, a stranka je pretrpela tešku krizu.

1901 – Rodjen je francuski pisac i političar Andre Malro (Malraux), učesnik Kineske revolucije (1924-27), Španskog gradjanskog rata, jedan od lidera Pokreta otpora u Drugom svetskom ratu, član Francuske akademije, De Golov (Gaulle) ministar kulture od 1959. do 1969. („Kraljevski put“, „Ljudska sudbina“, „Iskušenje Zapada“, „Antimemoari“).

1903 – Panama je, uz podršku SAD koje su poslale u panamske vode krstaricu „Nešvil“, proglasila nezavisnost od Kolumbije.

1912 – Rodjen je paragvajski diktator Alfredo Stresner (Stroessner), koji je na vlast došao vojnim pučem 1954. i sprovodeći teror protiv političkih protivnika vladao do 1989. kada je zbačen državnim udarom.

1918 – Nedelju dana uoči kapitulacije Nemačke u Prvom svetskom ratu na ratnim brodovima u Kilu izbila je pobuna mornara koja se proširila na više gradova (Hamburg, Libek, Bremen) gde su formirane privremene revolucionarne vlade. Nakon obračuna vlasti sa pobunjenicima nemački parlament je 6. februara 1919. ukinuo njihovu vlast.

1918 – Predstavnici austrougarske vojske potpisali su u Padovi kapitulaciju u Prvom svetskom ratu, što je bio poslednji državni akt 700-godišnje Habsburške monarhije.

1946 – Japanski car Hirohito odrekao se, izjavom preko radija, božanskih atributa, a carska vlast prešla je na izborni parlament.

1954 – Umro je francuski slikar i vajar Anri Matis (Henri Matisse), najčuveniji predstavnik fovističkog pravca i jedan od najznačajnijih francuskih i evropskih slikara 20. veka.

1956 – Velika Britanija i Francuska prihvatile su prekid vatre na Bliskom istoku uz uslov da u područje Sueckog kanala budu poslate mirovne snage UN.

1957. – SSSR je lansirao prvi satelit sa živim bićem „Sputnjik 2“ u kojem je bio pas Lajka.

1961 – U Tant je izabran za generalnog sekretara UN nakon pogibije Daga Hamaršelda (Hammarskjold).

1970 – Kandidat Fronta narodnog jedinstva Salvador Aljende (Allende) postao je predsednik Čilea, kao prvi marksista u zapadnoj hemisferi izabran na slobodnim izborima. Ubijen je 1973. u državnom udaru generala Augusta Pinočea (Pinochet).

1991 – Hrvatske paravojne formacije proterale su stanovništvo i razorile 18 srpskih sela na području zapadne Slavonije.

1992 – Kandidat Demokratske stranke Bil Klinton (Bill Clinton) je na izborima za predsednika SAD pobedio republikanca Džordža Buša (George Bush), dotadašnjeg šefa države.

1996 – Umro je bivši samoproglašeni car Centralne Afričke Republike Žan Bedel Bokasa (Jean, Bokassa). Na vlast je došao vojnim udarom 1966, proglasio se 1972. doživotnim predsednikom, a 1976. carem. Oborio ga je 1979. bivši predsednik Dako i vratio zemlji status republike.

1998 – Umro je američki animator Bob Kejn, autor Betmena.

2002 – Na parlamentarnim izborima u Turskoj pobedila je Turska Partija pravde i razvoja, ali je njenom lideru Tajipu (Tayyp) Erdoganu zabranjeno da preuzme premijerski položaj jer je ranije osuđen zbog islamističkih pobuna.

2005 – Umrla je En Burda (Aenne) osnivač izdavačke kuće „Burda-Moden“ i jedna od najuspešnijih poslovnih žena u Nemačkoj.

2009 – Umro je španski pisac, sociolog i esejista Fransisko Ajala (Francisco Ayala) dobitnik svih španskih nagrada za književnost.

2010 – Umro je američki kompozitor Džeri Bok (Jerry Bock) autor brodvejskih hitova među kojima je čuveni mjuzikl „Violinista na krovu“ i „Fjorelo“ za koje je zajedno sa tekstopiscem Šeldonom Harnikom (Sheldon Harnick) osvojio nagradu Toni. Medju njegovim poznatim mjuziklima su i „Gospodin Divni“ i „Ona me voli“.

2013 – Na Kosovu su održani lokalni izbori, gradjani su birali odbornike i gradonačelnike u 39 opština.

2014. – Preminuo je Miljenko Dereta, filmski i tv reditelj, osnivač i dugogodišnji direktor nevladine organizacije Gradjanske inicijative.

2015 – U svetu se svakih 10 minuta rodi dete bez državljanstva, a taj problem je dodatno pogoršan sukobom u Siriji koji je doveo do najteže migrantske krize u Evropi od 1945. godine. Ujedinjene nacije planiraju da do 2024. godine ukinu status apatrida.

2022 – Šefovi vlada Srbije, Kosova, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije i Albanije potpisali su na samitu Berlinskog procesa tri sporazuma, čiji je cilj regionalno povezivanje i slobodno kretanje gradjana Zapadnog Balkana.