Na današnji dan 14. oktobar

 Najveći govornik starog veka, atinski državnik Demosten, izvršio je samoubistvo ispivši otrov. Kao vodja antimakedonske stranke u Atini, proslavio se govorima protiv Filipa II Makedonskog (filipike). Njegovi govori, od kojih je sačuvano oko 40, smatraju se obrascem oratorstva.

1322 – Vojska škotskog kralja Roberta I u bici kod Bilanda teško je porazila engleske trupe kralja Edvarda II (Edward). Taj poraz prisilio je Englesku da prizna nezavisnost Škotske.

1806 – Napoleonove trupe pobedile su Pruse i Saksonce u bitkama kod Jene i Auerštata. U narednih šest nedelja Napoleon je pokorio Prusku.

1809 – Bečkim mirom Austrija je prinudjena da Trst, deo Hrvatske i Dalmacije preda Napoleonovoj Francuskoj, Galiciju Poljskoj i Rusiji, a distrikt In Bavarskoj.

1882 – Rodjen je irski državnik Emon de Valera (Eamon), lider republikanskog pokreta „Šin fejn“ (irski: Mi sami) od 1917. do 1926, predsednik Irske od 1959. do 1973. Kao premijer od 1937. do 1959. (sa dva kraća prekida) sporazumno je rešio neka sporna ekonomska, politička i vojna pitanja sa Velikom Britanijom. Bio je predsednik Lige naroda 1938-39.

1890 – Rodjen je američki general i državnik Dvajt Dejvid Ajzenhauer (Dwight David Eisenhower), vrhovni komandant savezničkih snaga u Drugom svetskom ratu u Evropi, predsednik SAD od 1953. do 1961, komandant NATO pakta od 1950. do 1952, kada je dao ostavku zbog predsedničkih izbora u SAD.

1894 – Prvi tramvaj u Beogradu krenuo je na liniji Kalemegdan-Slavija, a vukli su ga konji.

1912 – U Milvokiju je nepoznata osoba pucala u predsednika SAD Teodora Ruzvelta (Theodore Roosevelt). Debeli kaput i svežanj rukopisa u unutrašnjem džepu sprečili su da metak dodje do tela.

1913 – U najtežoj rudarskoj nesreći u Velikoj Britaniji, u rudniku uglja kod Glamorgena u Velsu poginulo je 439 rudara.

1930 – Rodjen je Žozef Dezire Mobutu (Joseph), poznat kao Mobutu Sese Seko, predsednik Zaira (Kongo) do maja 1997, kada je zbačen s vlasti pobunom koju je predvodio Loran Kabila (Laurent). Vladao je diktatorski od 1965, po okončanju petogodišnjeg gradjanskog rata.

1933 – Nacistička Nemačka je napustila Ligu naroda i Konferenciju o razoružanju u Ženevi.

1939 – Više od 800 britanskih mornara je poginulo kada je na početku Drugog svetskog rata nemačka podmornica „U 47“ uplovila u britansku ratnu luku i torpedima potopila brod „Rojal ouk“.

1941 – Nemci su u Drugom svetskom ratu streljali 6.000 civila iz Kraljeva i okoline, zbog njihove podrške pokretu otpora.

1944 – Nemački feldmaršal Ervin Romel (Erwin Rommel), nazvan „Pustinjska lisica“ i autor spektakularnih pobeda Afričkog korpusa u Drugom svetskom ratu, izvršio je samoubistvo tabletom cijanida da bi izbegao hapšenje zbog umešanosti u zaveru protiv Hitlera.

1944 – Britanske i grčke snage oslobodile su Atinu koja je bila pod nemačkom okupacijom od aprila 1941.

1944 – U Dubrovniku je umro slikar Marko Murat, prvi pravi i dosledni plenerista u jugoslovenskom i srpskom slikarstvu. Od 1894. bio je nastavnik crtanja u Beogradu i značajno je uticao na stvaranje „Beogradske škole“. Jedan je od osnivača umetničkog društva „Lada“ (1904) i Umetničke zanatske škole u Beogradu (1905) („Devojka iz Konavala“, „Žena sa šeširom“, „Šipanska luka“, „Proleće u Šipanu“).

1947 – Tokom probnog leta američkog vojnog aviona na mlazni pogon X-1, kapetan Čarls Jeger (Charles Yeager) postao je prvi čovek koji je probio „zvučni zid“ u horizontalnom letu brzinom od 1,07 Maha (1.310 km/h) .

1964 – Nobelovu nagradu za mir dobio je američki borac za ljudska prava crnaca Martin Luter King (Luther).

1973 – U Tajlandu je vlada premijera Tanoma Kitikačorna (Thanom Kittikachorn) primorana da podnese ostavku, pošto je armija odbacila njegov zahtev da silom uguši studentske demonstracije.

1977 – Umro je američki pevač i filmski glumac Hari Lilis „Bing“ Krozbi (Harry Lillis, Crosby), zvezda holivudskog muzičkog filma, dobitnik Oskara za film „Idući svojim putem“.

1988 – Egipćanin Nagib Mahfuz (Naguib Mahfouz) postao je prvi arapski pisac koji je dobio Nobelovu nagradu za književnost.

1990 – Umro je Leonard Bernstajn (Bernstein), američki pijanista, dirigent i kompozitor mjuzikla „Priča sa zapadne strane“. Dirigovao je gotovo svim velikim američkim orkestrima, a od 1958. do 1969. vodio je Njujoršku filharmoniju (dve simfonije, opera „Nevolja na Tahitiju“, balet „Slobodna mašta“, muzika za film).

1994 – Nobelovu nagradu za mir podelili su premijer Izraela Jicak Rabin (Yitzhak), šef izraelske diplomatije Šimon Peres (Shimon) i vođa Palestinske oslobodilačke organizacije Jaser Arafat (Yasser).

1999 – Umro je bivši predsednik Tanzanije Džulijus Njerere (Julius, Nyerere), jedan od lidera Pokreta nesvrstanih, ključna ličnost u borbi za nezavisnost svoje zemlje od Velike Britanije 1961, predsednik države od 1962. do 1985. kada se kao jedan od prvih post-kolonijalnih afričkih lidera, dobrovoljno povukao sa vlasti. Na svahili jezik preveo je Šekspirova dela „Julije Cezar“ i „Mletački trgovac“.

2000 – Alija Izetbegović, poslednji lider iz ratova tokom raspada Jugoslavije, povukao se iz Predsedništva Bosne i Hercegovine.

2001 – U nigerijskom gradu Kanou ubijeno je 200 anti-američkih demonstranata koji su dva dana palili crkve, džamije i radnje.

2003 – Umro je Moktar Uld Dada (Ould Daddah) prvi predsednik Mauritanije, koji je na vlasti bio od 1960. kada je ta zemlja dobila nezavisnost od Francuske.

2012 – Umro je bivši kralj Kambodže Norodom Sihanuk, koji je obeležio istoriju druge polovine 20. veka i smatran „ocem nezavisnosti“ svoje zemlje.

2012 – Padobranac i ekstremni sportista Feliks Baumgartner (43) skočio je iz kapsule podignute balonom do „ivice“ Zemljine atmosfere. Tokom skoka-leta sa visine 39.068 metara ka površini Zemlje, koji je trajao pet i po minuta, Baumgartner je telom probio „zvučni zid“.

2014 – Utakmica fudbalskih reprezentacija Srbije i Albanije u Beogradu, u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo, prekinuta je zbog sukoba igrača pošto je preko terena preletela bespilotna letelica noseći mapu „Velike Albanije“ s likovima istorijskih albanskih lidera.

2018. – Preminula je glumica Milena Dravić koja je realizovala više od 100 filmskih uloga i 20 pozorišnih, od kojih su mnoge višestruko nagradjivane. Najpoznatiji filmovi su „Kozara“, „Prekobrojna“, „Jutro“, „Hasanaginica“, „Ljubavni život Budimira Trajkovića“, „Sekula se opet ženi“…