Na današnji dan 12. jul

1941 – Nakon napada Nemačke na SSSR u Drugom svetskom ratu, sovjetska vlada i Velika Britanija potpisali su u Moskvi sporazum o uzajamnoj pomoći i zajedničkoj borbi protiv nacističke Nemačke.

1191 – Engleski kralj Ričard lavljeg srca (Richard) zauzeo je u Trećem krstaškom ratu grad Akru.

1536 – Umro je holandski humanista, filozof i filolog Erazmo Roterdamski, kritičar papske države i zloupotreba crkve. Svoje poglede na duhovne, crkvene i društvene prilike izneo je u satiričnom delu „Pohvala ludosti“, a njegov spis „De ratione studii“ prvi je sistematski program humanističkog školskog obrazovanja.

1543 – Engleski kralj Henri VIII (Henry) oženio se šesti, poslednji put, sa Katarinom Par (Catherine Parr), udovicom lorda Latimera.

1682 – Umro je francuski astronom Žan Pikar (Jean Picard). Prvi je precizno izmerio stepen meridijanskog luka i omogućio tačnije izračunavanje poluprečnika Zemlje. Pokrenuo je 1679. astronomski almanah „Connaissance des Temps“.

1806 – U Parizu je formirana Rajnska konfederacija u koju je ušlo 16 nemačkih država pod protektoratom Napoleonove Francuske. To je značilo i kraj Svetog Rimskog Carstva Nemačke, koje je ukinuto 6. avgusta kada se Franc I Habsburg odrekao carske nemačke krune. Konfederacija se raspala 1813. nakon Napoleonovog poraza u bici kod Lajpciga.

1920 – Zvanično je otvoren Panamski kanal, šest godina nakon što je kroz njega prošao prvi brod.

1854 – Rođen je američki izumitelj i industrijalac Džordž Istman (George Eastman). Osnovao je kompaniju „Kodak“ koja je godinama držala monopol u industriji kamera i filma.

1884 – Rođen je italijanski slikar i vajar Amadeo Modiljani (Modigliani). Dobar deo života proveo je u Parizu (1906-20), gde se uklopio u savremene likovne tokove „Pariske škole“, a proslavio se portretima i ženskim aktovima stilizovanim u izdužene forme.

1904 – Rođen je čileanski pisac i diplomata Pablo Neruda, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1971. Hrabro se suprotstavio uvođenju Pinočeove (Pinochet) diktature, a njegova sahrana 1973. godine, pretvorila se u manifestaciju čileanskih antifašista. („Dvadeset ljubavnih i jedna očajna“, „Pokušaj beskonačnog čoveka“, „Španija u srcu“, „Elementarne ode“).

1910 – U avionskoj nesreći poginuo je engleski proizvođač automobila i pilot Čarls Stjuart Rols (Charles Stewart Rolls), koji je s Frederikom Henrijem Rojsom (Frederick Henry Royce) 1906. osnovao kompaniju za proizvodnju automobila „Rols-Rojs“.

1941 – Na Cetinju je u Drugom svetskom ratu proglašena kvislinška suverena i nezavisna Crna Gora pod protektoratom fašističke Italije.

1941 – Nakon napada Nemačke na SSSR u Drugom svetskom ratu, sovjetska vlada i Velika Britanija potpisali su u Moskvi sporazum o uzajamnoj pomoći i zajedničkoj borbi protiv nacističke Nemačke.

1960 – Francuska je priznala nezavisnost kolonija u Africi Dahomeja, Nigera, Gornje Volte, Obale Slonovače, Čada, Centralne Afrike i Konga.

1979 – Gilbertova ostrva u Tihom okeanu stekla su nezavisnost u okviru Britanskog komonvelta pod nazivom Republika Kiribati, posle 87 godina britanske kolonijalne uprave.

1984 – Umro je srpski pisac i diplomata Marko Ristić, istaknuti teoretičar beogradske nadrealističke grupe i jedan od predstavnika moderne i avangarde u srpskoj i jugoslovenskoj književnosti između dva svetska rata. Od 1945. do 1951. bio je jugoslovenski ambasador u Parizu („Od sreće i od sna“, „Bez mere“, „Nox microcosmica“).

1993 – Zemljotres na severu Japana aktivirao je klizišta i pokrenuo džinovske morske talase, u kojima je oko 200 ljudi izgubilo život.

1997 – Kubanska vlada je, nakon laboratorijskih ispitivanja, potvrdila autentičnost posmrtnih ostataka legendarnog gerilskog vodje Ernesta Če Gevare (Che Guevara), pronadjenih u Boliviji, gde je ubijen, a potom prebačenih na Kubu, na osnovu sporazuma vlada dveju zemalja.

1998 – Francuska je pobedom nad Brazilom (3:0) u Parizu u finalu svetskog fudbalskog prvenstva, prvi put postala prvak sveta u fudbalu.

2000 – U Topoli je umro princ Tomislav Karađorđević, sin kralja Aleksandra I i brat kralja Petra II. Njegova sahrana 16. jula u porodičnoj grobnici na Oplencu okupila je skoro celu porodicu Karađorđević, koja je živela u inostranstvu od Drugog svetskog rata, kada su nove komunističke vlasti zabranile kralju i članovima njegove porodice povratak u zemlju. Princ Aleksandar Karađorđević, sin kralja Petra II, vratio se s porodicom u SRJ 2001, a odlukom savezne vlade porodici Karađorđević je dat na korišćenje dvorski kompleks na Dedinju.

2001 – SAD su objavile crnu listu zemalja koje nisu počele borbu protiv trgovine ljudima. Na tom spisku nalaze se 23 zemlje, uključujući Izrael, Grčku i Saudijsku Arabiju.

2001 – Bivši bugarski car Simeon II Saks Koburg prihvatio je kandidaturu za premijera. Na tu dužnost je zvanično izabran u parlamentu 24. jula.

2003 – Umro je legendarni saksofonista i džez kompozitor Beni (Benny) Karter. Tokom 60-godišnje karijere nastupao je s brojnim istaknutim džez muzičarima, a dela u njegovom aranžmanu izvodili su najslavniji džez sastavi koje su predvodili Djuk Elington, Beni Gudman, Čik Veb i Glen Miler.

2004 – Francuska i Irak obnovili su diplomatske odnose prekinute pre 13 godina zbog iračke invazije na Kuvajt.

2006 – U napadu na izraelski vojni punkt na granici Libana i Izraela gerilci Hezbolaha oteli su dva izraelska vojnika. Akcije Hezbolaha i žestoki odgovor Izraela izazvali su novi rat u Libanu, koji je trajao do 14. avgusta kada je nastupilo primirje. Tokom sukoba poginulo je 1.100 Libanaca, mahom civila i 154 Izraelaca, uglavnom vojnika.

2010 – Umrla je legendarna kubanska bolero pevačica Olga Giljot (Guillot), prva latino zvezda koja je nastupala u Karnegi holu u Njujorku.

2013 – Umro Milorad Unković, profesor Beogradskog univerziteta, gradonačelnik Beograda, ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom SRJ.

2015 – Rumunski premijer Viktor Ponta, pošto se našao pod istragom zbog pranja novca, utaje poreza i sukoba interesa, podneo je ostavku na mesto predsednika vladajuće Socijaldemokratske partije, ali ne i na mesto predsednika vlade, iako je to od njega zatražio predsednik Rumunije Klaus Johanis. Ponta je ostavku na premijersko mesto podneo početkom novembra 2015. kada su, povodom požara u noćnom klubu u Bukureštu u kome je stradalo 32 ljudi, održane demonstracije na kojima je tražen njegov odlazak.

2016 – Umro Goran Hadžić, bivši predsednik Republike Srpske Krajine, pred Međunarodnim sudom za ratne zločine optužen za zločine protiv čovečnosti. Uhapšen je 20. jula 2011. godine na Fruškoj gori.

2023 – Gotovo polovina čovečanstva živi u zemljama koje troše više novca na plaćanje kamata za svoja dugovanja nego na finansiranje obrazovanja ili zdravstva, navodi se u izveštaju Ujedinjenih nacija.

2025 – Sve blokade na teritoriji Srbije i Beograda su uklonjene i sve saobraćajnice su prohodne, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova. Predsednik Srbije Vučić izjavio je da su blokaderi pobeđeni „na demokratski način“ „ne uporebljavajući silu“ da je upotrebljeno samo „minimumom fizičke prinude odgovarajući na žestoke napade blokadera“.