Na današnji dan 11. novembar

1331 – Umro je srpski kralj Stefan Dečanski Nemanjić, sin kralja Milutina. Tokom vladavine od 1322. osigurao je Srbiji premoć na Balkanu pobedivši Bugare u bici kod Velbužda 1330. S prestola ga je zbacio sin Dušan 1331. i držao u zatočeništvu u Zvečanu, gde je umro pod nerazjašnjenim okolnostima. Podigao je manastir Dečane, a njegova Dečanska hrisovulja dragocen je dokument sa popisom sela i stanovnika dečanskog vlastelinstva.

1405 – Umrla je srpska kneginja Milica, žena kneza Lazara Hrebeljanovića. Posle Kosovske bitke 1389. sklopila je mir s Turcima i upravljala Srbijom u ime maloletnog sina Stefana. Kasnije se zamonašila i podigla manastir Ljubostinja, gde je sahranjena kao monahinja Evgenija.

1500 – Francuski kralj Luj XII i Ferdinand Aragonski potpisali su tajni sporazum u Granadi o podeli Italije.

1821 – Rodjen je Fjodor Mihajlovič Dostojevski, jedan od najvećih ruskih i svetskih književnika. Njegovo delo postalo je u 20. veku neiscrpan izvor za najraznovrsnije književno-teorijske, estetičke, psihološke i filozofske studije i tumačenja. Uticao je na ukupnu evropsku i američku književnost, a posebno često su se na njega pozivali ekspresionisti u književnosti i egzistencijalisti u filozofiji („Zločin i kazna“, „Braća Karamazovi“, „Bedni ljudi“, „Poniženi i uvredjeni“, „Zapisi iz mrtvog doma, „Idiot“).

1855 – Umro je danski filozof Obi Seren Kjerkegor (Aabye Soeren Kierkegaard), zastupnik antihegelijanskog pravca, kritičar hrišćanstva kao crkvene dogme i začetnik egzistencijalizma („Ili-ili: fragmenti života“, „Pojam strepnje“, „Bolest na smrt“, „Filozofske mrvice“).

1869 – Rodjen je Vitorio Emanuele III (Vittorio), italijanski kralj od 1900. do 1946, oženjen Jelenom, ćerkom crnogorskog kralja Nikole I. Podržao je Musolinijev režim i 1936. je proglašen carem Etiopije, a 1939. kraljem Albanije. Abdicirao je 1946. u korist sina Umberta, nadajući se da će tako spasiti Savojsku dinastiju, ali su se Italijani u junu 1946. na plebiscitu izjasnili za republiku.

1878 – Umro je crnogorski pisac i političar Stefan Mitrov Ljubiša, često nazivan „Njegošem u prozi“. Prvu pripovetku objavio je 1868. i odmah postao jedan od najistaknutijih i najcenjenijih pripovedača. U njegovim pripovetkama, od kojih su najpoznatije „Kanjoš Macedonović“ i „Pričanje Vuka Dojčevića“ stapaju se epska legenda i realizam.

1918. – Kapitulacijom Nemačke završen je Prvi svetski rat u kojem je učestvovalo 36 država. Život je izgubili oko 10 miliona ljudi. Bezuslovna kapitulacija, prema kojoj je Nemačka morala da napusti sve okupirane zemlje na zapadu i istoku, Alzas i Lorenu i levu obalu Rajne, potpisana je u železničkom vagonu u francuskom mestu Kompijenj.

1918 – Maršal Jozef Pilsudski proglasio je nezavisnu republiku Poljsku.

1941 – S teritorije SSSR-a u Drugom svetskom ratu počelo je emitovanje programa radio stanice „Slobodna Jugoslavija“.

1942 – Nemačke trupe su u Drugom svetskom ratu zaposele i neokupirani deo Francuske, pod kontrolom kvislinške vlade u Višiju. Istog dana nemačke i italijanske trupe su okupirale i francusko ostrvo Korzika.

1944 – Počela je Batinska bitka u kojoj su jedinice sovjetske Crvene armije i Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije u Drugom svetskom ratu, posle teških borbi 23. novembra porazile nemačke snage.

1945 – Održani su prvi posleratni izbori u Jugoslaviji na osnovu kojih je konstituisana Ustavotvorna skupština Demokratske Federativne Jugoslavije.

1952 – Džon Mulin (John Mullin) i Vejn Džonson (Wayne Johnson) u Los Andjelesu su prvi put prikazali svoj izum – video rekorder.

1961 – Sovjetski grad Staljingrad je preimenovan u Volgograd.

1965 – Premijer Rodezije Jan Smit (Ian Smith) jednostrano je proglasio nezavisnost od Velike Britanije.

1971 – Senat SAD je ratifikovao ugovor kojim je Japanu vraćeno ostrvo Okinava, oduzeto krajem Drugog svetskog rata.

1975 – Proglašena je nezavisnost Angole, posle pet vekova portugalske kolonijalne vlasti. Prvi predsednik Narodne Republike Angole postao je Agoštinjo Neto (Agostinho).

1992 – Engleska anglikanska crkva je napustila vekovnu tradiciju i dopustila ženama da budu sveštenice.

1996 – Predsednik Gvatemale Alvaro Arsu (Arzu) je saopštio da je s gerilskim pokretom postignut sporazum o okočanju 36-godišnjeg građanskog rata u toj centralnoameričkoj zemlji.

2000 – U zapaljenoj žičari u jednom tunelu ispod glečera Kicštajnhorna u masivu Hohen Tauern, u austrijskim Alpima, život je izgubilo 159 osoba.

2000 – Stupio je na snagu Zakon o Centralnoj banci Crne Gore, čime je zaokružena monetarna vlast u Crnoj Gori, inaugurisana pre godinu dana, uvođenjem nemačke marke u platni promet te republike.

2001 – Dan nakon prijema Kine u Svetsku trgovinsku organizaciju, član te organizacije postao je i Tajvan.

2002 – Predsednik kompanije Majkrosoft Bil Gejts (Bill Gates) poklonio je 100 miliona dolara za borbu protiv AIDS-a u Indiji.

2003 – Bugarski predsednik Georgi Parvanov doputovao je u dvodnevnu posetu Srbiji i Crnoj Gori. On je prvi bugarski šef države koji je nakon 53 godine, zvanično posetio Beograd.

2003 – Sjedinjene Američke Države uvele su ekonomske i diplomatske sankcije Siriji, zbog podrške „palestinskom otporu izraelskoj okupaciji“.

2004 – U vojnoj bolnici u Parizu umro je palestinski predsednik Jaser Arafat, koji je na čelu Palestinske oslobodilačke organizacije (PLO) bio preko 30 godina.

2004 – Parlament Litvanije ratifikovao je novi Ustav Evropske unije. Litvanija je prva članica Unije koja je usvojila evropski ustav.

2005 – Umro je Briton Patrik Ličfild (Patrick Lichfield), jedan od najpoznatijih svetskih fotografa.

2008 – Umrla je Nikica Marinović, prva mis SFRJ i prva Jugoslovenka koja se pojavila na takmičenju za izbor mis sveta 1966. na kome je osvojila titulu prve pratilje i najlepše Evropljanke.

2010 – Irački parlamet izglasao je kurdskog lidera Džalala Talabanija za predsednika države a na osnovu postignutog sporazuma o podeli vlasti prema kojem premijersko mesto dobija šiitski političar Al-Maliki, a suniti dobijaju predsednika parlamenta. Sporazumom o podeli vlasti okočana je osmomesečna politička kriza u toj zemlji.

2012 – Dan primirja u Prvom svetskom ratu je počeo da se obeležava kao državni praznik u Srbiji. Od 2005 godine ovaj datum se obeležavao na prvim časovima u osnovnim i srednjim školama. Za amblem praznika koristi se cvet Natalijina ramonda i motiv trake Albanske spomenice.

2015 – Ustavni sud Španije suspendovao je rezoluciju katalonskog parlamenta kojim se pokreće proces otcepljenja tog regiona od Španije, dok sud ne razmotri taj dokument.