Na današnji dan 1. maj

1886 – U Čikagu je 40.000 radnika stupilo u štrajk, zahtevajući bolje uslove rada, izražene u paroli „Tri osmice“ – po osam sati rada, odmora i kulturnog uzdizanja. U sukobu s policijom ubijeno je šest i ranjeno oko 50 radnika. Od 1889. taj dan se slavi kao Međunarodni praznik rada. U Srbiji je prvi put proslavljen 1894.

1218 – Rođen je nemački car Rudolf I Habsburg, osnivač Habsburške dinastije, jedne od najstarijih i najmoćnijih u Evropi. Vladao je od 1273. do smrti 1291. godine.

1707 – Stupio je na snagu Zakon o Uniji kojom su se kraljevine Škotska i Engleska ujedinile u Veliku Britaniju.

1778 – U Somboru je otvorena „Preparandija“ – prva srpska učiteljska škola.

1858 – Crnogorci su na Grahovu potukli znatno jače otomanske trupe. Posle te pobede, uz podršku Francuske, međunarodna komisija je 1860. odredila granicu između Otomanskog carstva i Crne Gore kojoj su pripojeni Grahovo, Rudine, Nikšićka Župa i Gornji Vasojevići.

1866 – U Srbiji su puštene u promet prve poštanke marke. Istog dana 1874. prve poštanske marke puštene su u promet i u Crnoj Gori.

1873 – Škotski lekar, misionar i istraživač Afrike Dejvid Livingston (David Livingstone) koji je otkrio Viktorijine vodopade, nađen je mrtav u mestu Čitambo u sadašnjoj Zambiji.

1876 – Britanski parlament usvojio je Zakon o kraljevskim titulama na osnovu kojeg je kraljica Viktorija I (Victoria) proglašena i caricom Indije.

1904 – Umro je češki kompozitor Antonjin Dvoržak (Antonin Dvorak). Iz njegovog bogatog opusa izdvaja se devet simfonija među kojima je najpoznatija „Simfonija iz novog sveta“.

1925 – Kipar je zvanično postao britanska kolonija. Velika Britanija je 1878. Kipar preuzela od Otomanskog carstva, a 1914. je anektirala to ostrvo.

1931 – Zvanično je otvoren „Empajer stejt bilding“, njujorški oblakoder visok 102 sprata, tada najviša zgrada u svetu.

1945 – Nemački nacistički lider Jozef Gebels (Joseph Goebbels), ministar prosvete i propagande po dolasku nacista na vlast 1933, ubio se u bunkeru u Berlinu iz straha od odgovornosti za nacističke zločine u Drugom svetskom ratu. Gebels se ubio zajedno s celom porodicom u poslednjim časovima pred pad Berlina.

1960 – Na teritoriji Sovjetskog Saveza oboren je američki špijunski avion „U-2“. Pilot Frensis Pauers (Francis Powers) koji se spasao katapultiranjem iz aviona, zarobljen je i u februaru 1962. razmenjen za jednog sovjetskog špijuna.

1978 – Japanski istraživač Naomi Uemura postao je prvi čovek koji je sam stigao na Severni pol, prešavši 950 kilometara sankama s psećom zapregom.

1982 – U Poljskoj je 50.000 pristalica „Solidarnosti“ demonstriralo protiv vojne vlasti. Ratno stanje u toj zemlji uvedeno je 13. decembra 1981, kada je general Vojćeh Jaruzelski ukinuo civilne vlasti i uveo vojnu upravu.

1993 – U atentatu u Kolombu, tokom prvomajske proslave, ubijen je predsednik Šri Lanke Ranasinge Premadasa (Ranasinghe).

1994 – U trci za „Gran Pri San Marina“ poginuo je brazilski automobilski as Airton Sena (Ayrton Senna) jedan od najboljih vozača „formule 1“ u njenoj istoriji.

1995 – Artiljerijskim napadom na Pakrac počela je ofanziva hrvatskih snaga na Zapadnu Slavoniju pod nazivom „Bljesak“. Nekoliko dana kasnije Hrvatska je preuzela kontrolu nad celim područjem, a desetine hiljada Srba izbegle su u BIH i Srbiju.

1997 – Laburistička partija Tonija Blera (Tony Blair) je pobedila na parlamentarnim izborima u Velikoj Britaniji, nakon 18 godina vladavine konzervativaca.

1999 – U vazduhoplovnom napadu NATO na SR Jugoslaviju pogođen je autobus na mostu u Lužanima, na Kosovu. Poginulo je 60 ljudi.

2001 – Predsednik SAD Džordž Buš zatražio je izmenu ugovora koji su SAD 1972. sklopile sa SSSR-om o antibalističkim raketama, što bi otvorilo put ka novom odbrambenom planu SAD.

2003 – U zemljotresu u Turskoj poginulo je 176 ljudi, među kojima i 25 djaka u internatu koji se srušio.

2004 – U Briselu su podignute zastave deset novih članica Evropske unije (EU) čime se broj zemalja koje čine tu ekonomsko-političku integraciju popeo na 450 miliona stanovnika. Punopravne članice EU zvanično su postale: Mađarska, Poljska, Češka, Slovačka, Slovenija, Kipar, Malta, Estonija, Letonija i Litvanija. To je bilo najveće proširenje EU od osnivanja 1957. godine.

2009 – Prvomajski marševi u Nemačkoj, Turskoj i Grčkoj pretvorili su se u sukobe s policijom, dok su hiljade ljudi na ulicama Francuske i Španije protestovale zbog socijalne politike u uslovima globalne ekonomske krize.

2011 – Poglavar Rimokatoličke crkve Benedikt XVI proglasio je za blaženog na trgu Svetog Petra pred više od milion ljudi svog prethodnika Jovana Pavla Drugog.

2011 – U NATO bombardovanju kuće libijskog vođe Muamera Gadafija koji nije povređen, poginuli su njegov najmlađi sin Saif al-Arab i njegovo troje dece.

2017 – Palestinski islamski pokret Hamas promenio je svoj program, prihvativši da država Palestina bude ograničena na granice iz 1967. godine i insistirajući na političkom, nereligioznom karakteru svog sukoba s Izraelom.

2020 – Međunarodni praznik rada u svetu je obeležen bez okupljanja i drugih manifestacija uobičajenih za 1. maj. Zabrane kretanja usled pandemije korona virusa skupove je svela na izlaske na balkone sa plakatima ili virtuelna okupljanja na društvenim mrežama.

2021 – Konačna faza okončanja američkog rata u Avganistanu počela je povlačenjem preostalih vojnika. SAD i njihovi saveznici iz NATO ušli su u Avganistan 7. oktobra 2001. godine kako bi zbacili talibansku vladu koja je štitila ekstremiste Al Kaide, džihadističke grupe odgovorne za napade na Njujork i Vašington 11. septembra iste godine.

2025- Prvomajski protestni skup „Studenti uz radnike, radnici uz studente do ispunjenja zahteva“, održan je ispred vlade Srbije u Beogradu u organizaciji studenata u blokadi, pet nacionalnih sindikata i građanskih aktivista; Više hiljada studenata i građana obeležilo je u Novom Sadu šest meseci od pada nadstrešnice rekonstruisane železničke stanice.