Na današnji dan 1. avgust

1813 – U Beču je izašao prvi broj „Novina serbskih“, prvog srpskog dnevnog lista. List su pokrenuli Dimitrije Davidović i Dimitrije Frušić, a ugašen je 1822. zbog problema sa štamparijom.

10. p.n.e. – Rođen je rimski car i istoričar Klaudije, koji je 41. godine nasledio Kaligulu. Tokom njegove vladavine južna Engleska je postala rimska provincija, izgradjen veliki akvadukt, proširena luka Ostija. Vladao je pod velikim uticajem svojih žena Mesaline i Agripine koja ga je, prema predanju, otrovala pečurkama da bi obezbedila presto za svog sina iz prethodnog braka Nerona.

1291 – Kantoni Uri, Untervalden i Švic sklopili su savez za odbranu od Habsburgovaca, koji je bio osnova za stvaranje Švajcarske konfederacije.

1560 – Škotski parlament je ukinuo papsku jurisdikciju i odobrio kalvinističku veroispovest, čime je osnovana Škotska crkva.

1714 – Umrla je engleska kraljica Ana (Anne), poslednji monarh iz dinastije Stjuart (Stewart), tokom čije su vladavine ujedinjene Engleska i Škotska i stvorena Velika Britanija (1707). Nasledio ju je Džordž I iz hanoverske dinastije.

1774 – Britanski hemičar Džozef Pristli (Joseph Priestley) otkrio je gas i nazvao ga „dephlogisticated air“, kasnije poznat kao kiseonik.

1778 – U nemačkom gradu Hamburgu otvorena je prva štedionica u svetu.

1793 – Francuska je, kao prva zemlja u svetu, zvanično uvela metrički sistem mera.

1798 – U bici kod Abukira, blizu Aleksandrije, britanska flota admirala Horacija Nelsona (Horatio) uništila je francusku flotu pod komandom admirala Fransoa Brijesa (Francois Brueys). Time je Napoleonova vojska u Egiptu odsečena od Evrope.

1806 – Na Mišarskom polju kod Šapca, srpski ustanici pobedili su Turke. To je bila najveća pobeda Karadjordjeve vojske u Prvom srpskom ustanku.

1810 – Rodjen je italijanski grof Kamilo Benso Kavur (Camillo, Cavur), prvi ministar predsednik ujedinjene Italije (1861). Zaslužan je za oslobodjenje Italije od Austrije i njeno ujedinjenje pod Savojskom dinastijom.

1813 – U Beču je izašao prvi broj „Novina serbskih“, prvog srpskog dnevnog lista. List su pokrenuli Dimitrije Davidović i Dimitrije Frušić, a ugašen je 1822. zbog problema sa štamparijom.

1834 – Ropstvo je zabranjeno u celoj Britanskoj imperiji: u britanskim kolonijama oslobodjeno je više od 770.000 robova.

1860 – Od rana zadobijenih u atentatu u Kotoru, koji je izvršio emigrant Todor Kadić, umro je crnogorski knez Danilo Petrović, naslednik vladike Njegoša i prvi svetovni vladar Crne Gore (1852). Proslavio se pobedom nad Turcima u bici na Grahovu 1. maja 1858.

1894 – Japan je objavio rat Kini zbog spora oko Koreje.

1914 – Četiri dana pošto je Austro-Ugarska objavila rat Srbiji, Nemačka je objavila rat Rusiji, Francuska je proglasila opštu mobilizaciju, a Italija neutralnost. Svetski rat postao je neizbežan.

1921 – Skupština Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca donela je Zakon o zaštiti države na osnovu kojeg je zabranjen rad Komunističkoj partiji, a njenim poslanicima u Skupštini (58) su poništeni mandati.

1936 – Adolf Hitler otvorio je u Berlinu XI olimpijske igre.

1944 – U Varšavi, jednom od glavnih središta poljskog pokreta otpora, izbio je ustanak protiv nemačke okupacije. Posle dvomesečnih borbi, Nemci su savladali ustanike i veliki broj otpremili u koncentracione logore.

1955. – Umro je pisac Stanislav Vinaver, jedna od najistaknutijih ličnosti beogradskog modernističkog pokreta posle Prvog svetskog rata, autor Manifesta ekspresionizma („Mjeća“, „Varoš zlih volšebnika“, „Čuvari sveta“, „Evropska noć“).

1958 – Jordanski kralj Husein (Hussein) poništio je federaciju Jordana sa Irakom.

1960 – Benin (Dahomej) je proglasio nezavisnost od Francuske.

1966 – U Kini je počeo XI plenum Komunističke partije na kojem je doneta odluka o „kulturnoj revoluciji“, koja je trajala narednih 10 godina.

1973 – Umro je državnik Valter Ulbriht (Walter Ulbricht) prvi sekretar Jedinstvene radničke partije Nemačke (1950). Od 1960. do 1971. bio je predsednik Državnog saveta istočne, Demokratske Republike Nemačke.

1975 – Državnici 35 zemalja, medju kojima i predsednik SFR Jugoslavije Josip Broz Tito, potpisali su u Helsinkiju završni dokument Konferencije o evropskoj bezbednosti i saradnji (danas OEBS).

1994 – Predsednik Savezne Republike Nemačke Roman Hercog (Herzog) izrazio je žaljenje Poljacima zbog patnji koje su pretrpeli tokom nemačke okupacije u Drugom svetskom ratu.

2000 – Ekstremisti u Kašmiru su u sedam napada ubili 90 ljudi, a više desetina ranili. Većina žrtava bili su hinduski hodočasnici.

2001 – Britanski premijer Toni Bler (Tony Blair) započeo zvaničnu posetu Argentini. To je bila prva poseta jednog britanskog premijera toj zemlji od Foklandskog rata 1982.

2004 – U požaru u samousluzi u Asunsionu, glavnom gradu Paragvaja, poginulo je 400 ljudi, a stotine su povredjene.

2005 – Umro je saudijski kralj Fahd koji je vladao Saudijskom Arabijom od 1982. godine. Za njegovog naslednika je imenovan njegov polubrat, princ Abdulah.

2006 – Kubanski predsednik Fidel Kastro privremeno je preneo vlast na svog brata Raula, zbog bolesti. Za šefa države Raul Kastro zvanično je izabran 24. februara 2008. Fidel Kastro je na čelu Kube bio od revolucije 1959. godine.

2008 – Poginulo je 11 alpinista iz različitih ekspedicija koji su zajedno krenuli u osvajanje vrha K2 na Himalajima, medju njima i alpinista iz Srbije Dren Mandić.

2009 – Umrla je Korason Akino (Maria Corazon Cojuangco Aquino), poznata kao 11 predsednica Filipina čiji je dolazak na vlast 1986. označio povratak demokratije, pošto je s vlasti zbacila Ferdinanda Markosa.

2010 – Stupila je na snagu Konvencija o zabrani kasetne municije (Convention on Cluster Munitions) usvojena na diplomatskoj konferenciji u Dablinu (Irska) 30. maja 2008. Srbija je jedina zemlja regiona koja još nije potpisala ovu Konvenciju.

2012 – Dvojica podoficira Vojske Srbije poginula su u eksploziji zaostale kasetne bombe na Pančićevom vrhu na Kopaoniku. Mesec ipo dana ranije od eksplozije zaostale granate poginula su dva kadeta vojske Srbije na poligonu „Pasuljanske livade“.

2012. – Preminuo je Gor Vidal (Gore, 87), američki pisac, dramaturg, političar i komentaror, autor duhovitih romana, eseja, komada i mišljenja, stvaralac nekonvencionalne mudrosti („Linkoln“, „1876“, „Myra Breckenridge“, „The City and the Pillar“ „Rat iz snova“, „The Best Man“).

2014 – Italijanski dnevnik „Unita“, dugogodišnje zvanično glasilo Komunističke partije Italije, prestao je da izlazi 90 godina od osnivanja, zbog bankrota izdavačke kompanije.

2019 – U seriji napada koji su se dogodili u jemenskom gradu Adenu poginula je 51 osoba, pobunjenici iz pokreta Huti preuzeli su odgovornost za te napade.

2021 – Nemac Kristijan Šmit (Christian Schmidt) preuzeo je dužnost visokog predstavnika medjunarodne zajednice za BiH od Austrijanca Valentina Incka (Inzko).

2025 – Apelacioni sud Bosne i Hercegovine potvrdilo je osuđujuću prvostepenu presudu predsedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku, kojom je osuđen na godinu dana zatvora i šest godina zabrane obavljanja predsedničke funkcije, zbog neizvršavanja odluka Visokog predstavnika u BiH Kristijana Šmita (Christian Schmidt).