Jednodnevni štrajk u kojem bi učestvovala petina zaposlenih mogao bi nemačku privredu da košta oko 2,5 milijardi evra, prema okvirnoj proceni zasnovanoj na podacima Evrostata. Kako je objavio N1, pozivajući se na Euronews, povod za poređenje ekonomskih posledica štrajkova u Evropi jeste najavljena obustava rada u Španiji.
Španski sindikati Komisiones Obreras (CCOO) i Unija generalnih radnika (UGT) pozvali su na jednodnevni generalni štrajk u sredu, 11. novembra, uoči vanrednih parlamentarnih izbora zakazanih za 29. novembar. Među glavnim zahtevima su dostupnije stanovanje, zarade koje prate rast cena i kvalitetnije javne usluge.
To je prvi zajednički štrajk dva najveća sindikalna saveza u Španiji od 2012. godine, kada se zemlja nalazila u ekonomskoj i budžetskoj krizi. Francuska je 5. novembra imala nacionalni dan štrajkova i protesta zbog troškova života, italijanski sindikat CGIL najavio je generalni štrajk za 20. novembar, a belgijski sindikati zapretili su obustavom rada tokom nedelje koja počinje 23. novembra.
Preliminarni podaci Evropskog sindikalnog instituta (ETUI), istraživačkog centra sa sedištem u Briselu, pokazuju da je 2025. bila godina sa najviše štrajkova u Evropskoj uniji od 1991.
U poređenju troškova analitičari su godišnji bruto domaći proizvod svake zemlje podelili sa 365, a zatim pretpostavili da u štrajku učestvuje petina zaposlenih i da se zbog toga gubi približno petina dnevne proizvodnje. Po toj računici, iza Nemačke slede Francuska sa 1,6 milijardi i Italija sa oko 1,2 milijarde evra procenjenog gubitka.
Za Španiju bi procenjeni gubitak iznosio oko 930 miliona evra. Njen BDP je 2025. bio 1,69 biliona evra, odnosno približno 4,6 milijardi evra dnevno.
Obustava rada istog obima koštala bi Belgiju oko 350 miliona evra, Portugal približno 170 miliona, a Hrvatsku oko 52 miliona evra. Stvarni efekti zavise od pogođenih sektora: štrajkovi često posebno pogađaju saobraćaj, obrazovanje i javne službe, dok mnoge fabrike i kancelarije nastavljaju da rade.
Procenjeni gubitak proizvodnje ne znači nužno i trajan gubitak za privredu, jer se deo aktivnosti nadoknadi u narednim nedeljama ili mesecima. Francuska centralna banka procenila je da su štrajkovi protiv penzione reforme u martu i aprilu 2023. usporili rast u prvom tromesečju za oko 0,1 procentni poen, ali je u drugom tromesečju zabeležen oporavak približno istog obima.
Francuski Nacionalni institut za statistiku i ekonomska istraživanja (INSEE) zaključio je da su društveni protesti u proleće 2018. smanjili BDP za oko 0,1 procentni poen. Odloženi prevoz tereta, pregledi ili fabrička proizvodnja mogu se naknadno obaviti, ali se neki gubici ne mogu nadoknaditi: radnici ostaju bez dnevnice, država bez poreza na neostvarenu aktivnost, a avio-kompanije i hoteli bez prihoda od otkazanih letova i nepopunjenih soba.
Prema podacima ETUI-ja, u Belgiji je 2025. zbog štrajkova izgubljeno 1.354.845 radnih dana, odnosno 313 na 1.000 zaposlenih. Time je premašen prethodni rekord od 299 dana, zabeležen 1993. godine.
U susednoj Holandiji su 23 štrajka tokom 2025. dovela do gubitka gotovo 60.000 radnih dana, prema podacima tamošnjeg statističkog zavoda. Nemački Institut za ekonomska i društvena istraživanja (WSI) procenio je gubitak u Nemačkoj na oko 645.000 dana, što je ispod dugoročnog proseka, iako je nemačka privreda gotovo sedam puta veća od belgijske. Za razliku od jednokratne obustave, učestali štrajkovi mogu da izazovu trajnije poremećaje u privredi.
U Španiji se odziv na generalni štrajk procenjuje i na osnovu potrošnje električne energije. Tokom obustave u novembru 2012. potražnja u ranim jutarnjim satima bila je 11,4 odsto niža od uobičajene za to doba dana, saopštilo je tada Ministarstvo unutrašnjih poslova na osnovu podataka operatera mreže Red Elektrika. U martu iste godine pad je iznosio 15,4 odsto.
Podaci o potrošnji struje očekuju se i sada među prvim pokazateljima odziva, dok sindikati i vlada naknadno objavljuju sopstvene procene, koje se često znatno razlikuju. Uticaj na avio-saobraćaj još nije potpuno jasan: vlada u ponedeljak nije objavila minimalni obim letova tokom obustave, iako su štrajkom obuhvaćeni i zaposleni na aerodromima i u avio-kompanijama.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.