Još jedan eko-mural koji ukazuje na važnost prelaska na obnovljive izvore energije osvanuo je na zidu Gimnazije u Lazarevcu u blizini rudarskog basena Kolubara. Mural je uradio kreativni tim „1+1je3” uz veliku podršku učenika i nastavnog osoblja ove školske ustanove.
Prostire se na 46 kvadrata. Ovo je treći eko-mural koji je uradio ovaj kreativni tim – prva dva nalaze se u Beogradu i Rudovcima – i oslikan je bojom koja upija štetne čestice iz vazduha i kristalizacijom azot-dioksida pretvara ih u vodonik. Kasnije taj vodonik može da spere i kiša. Istraživanja pokazuju, kako se navodi u saopštenju tima koji je učestvovao na oslikavanju murala, da jedan kvadratni metar boje ima efekat čišćenja vazduha koliko i jedno drvo.
Mural prikazuje predele Lazarevca i Vreoca, a može da se „oživi” mobilnom aplikacijom „proširene realnosti” koja posmatraču telefonom pušta kratke filmove i stripove gde se „energetski superheroji” Ugi, Sunčica i Vetar dogovaraju o pravednoj raspodeli poslova. Unutar aplikacije nalazi se i priča o zelenom amfiteatru na obroncima kopa Kolubara pa se na mestu ugljenokopa može videti jezero, biciklistička staza, vetroelektrana i solarni paneli… a može se saznati i kako ugalj postaje dijamant.
Značajno je, kako kaže Katarina Ćirilović, jedna od autorki projekta, što je u lokalnoj sredini koja direktno zavisi od rudarenja i proizvodnje energije iz uglja otvorena tema postepenog prelaska na obnovljive izvore energije.
– To će se neminovno desiti i znamo da će to dočekati već naša deca. Zbog toga je važno da se mladi upoznaju sa alternativnim zanimanjima u vezi sa drugačijim izvorima energije. Oni su ti koji će sutra biti u poziciji da se profesionalno bave proizvodnjom zelene energije i zato je korisno da što pre saznaju da postoje različite mogućnosti – rekla je Ćirilovićeva.
Direktorka lazarevačke Gimnazije Dragana Trebotić Pavlović rekla je da projekat saradnje na izradi interaktivnog murala povezuje ekologiju, istoriju, likovnu umetnost i digitalne tehnologije.
POVEZANE VESTI:
– Isto tako, povezuje učenike, umetnike i nastavnike oko istog cilja – promišljanja o budućnosti gde će se mnogo više voditi računa o prirodi, živom svetu, zdravijoj životnoj sredini, ali i međugeneracijskom druženju učesnika – naglasila je Trebotić Pavlović.
Lazarevac je centar rudarenja i proizvodi oko 75 odsto lignita za potrebe toplana „Elektroprivrede Srbije”.
Ekonomski gledano, lignit je najvažniji prirodni resurs Lazarevca. Oko 150 kompanija i oko 400 samostalnih preduzetnika radi za rudarsku industriju i prateće delatnosti. Rudnici i kamenolomi zapošljavaju gotovo 40 odsto radno sposobnog stanovništva.
Učenici Gimnazije zimi često nisu u mogućnosti da izlaze napolje zbog prekomernog zagađenja vazduha, navodi se u saopštenju.
Gradovi širom Srbije i regiona, podsetila je Maša Perović, koautorka projekta, često su na vrhu liste najzagađenijih na svetu.
– Prema poslednjim istraživanjima, više od polovine građana naše zemlje živi u područjima u kojima je vazduh prekomerno zagađen, zbog čega ljudi često obolevaju, pa i umiru. Skoro 80 odsto struje dobijamo iz termoelektrana koje su zastarele i ispuštaju otrovne materije, a država je spora da donese jasan i sveobuhvatan plan o prelazu na zdravu energiju – istakla je Perovićeva.
Odlazak u Lazarevac je ključan pomak u smeru otvaranja veoma važne teme – dekarbonizacije i pravedne tranzicije – što podrazumeva postepen prelazak na obnovljive i čistije izvore energije. Lokalna zajednica najviše zavisi od rudnika i zbog toga mora učestvovati u odlučivanju i planiranju energetske tranzicije, odnosno svoje budućnosti.
