Veliki napad na iranski režim ističe moć američkog predsednika Donalda Trampa (Trump) kao i njegovu prekomernu politizaciju vojske, ali slaba javna podrška, čak i onih njemu bliskih, treba da posluži kao upozorenje, ocenio je danas pariski list Mond (Le Mond).
Od početne traume uzimanja talaca, tokom 444 dana, 52 zvaničnika iz američke ambasade u Teheranu u ranim danima Islamske revolucije 1979. godine, Iran se u očima američke javnosti konstantno pojavljivao kao „država odmetnika par ekselans“, navodi se u uvodniku francuskog dnevnika.
Prema anketama, do sada slaba podrška masovnom napadu na iranske vlasti, o čemu je odlučio Tramp u koordinaciji sa Izraelom je iznenađujuća. To predstavlja upozorenje za predsednika Sjedinjenih Američkih Država, smatra Mond.
„On (Tramp) može samo kriviti samog sebe. Zaista se pokazao nesposobnim da pruži ubedljivo i dosledno objašnjenje za taj izabrani rat. Njegova opravdanja su se umnožila, rizikujući nedoslednost i laži, kao što je neosnovano pominjanje neposredne pretnje u satima posle prvih bombardovanja na Iran“, naveo je list.
Nakon što je godinama osuđivao bliskoistočne avanture svojih prethodnika, Tramp je bolje od bilo koga znao da će biti neophodan zajednički napor da ubedi javnost.
Na terenu, američka vojska i dalje uživa ogromnu nadmoć, što ograničava efekte iranske odmazde, ali se ipak suočava sa otpornim neprijateljem.
Potpuno delegitimizovan krvavom represijom najnovijeg ustanka iranskog stanovništva koje je decenijama plaćalo cenu smrtonosnih strateških izbora, iranski režim, potresen ubistvom vrhovnog vođe, ajatolah Alija Hamneija, sada pokušava da regionalizuje sukob u pokušaju da oslabi Vašington.
Globalna ekonomija je već pogođena ratom, a njegove posledice mogu samo da se pogoršaju ukoliko se sukob nastavi.
„Nema garancije da ovaj iranski režim, omražen unutar svojih granica, a sada seje haos na svojoj periferiji, može da postigne svoje ciljeve. Efekat intenzivnih napada proizvodi efekat iscrpljivanja koji ne treba potcenjivati. Napad na Iran takođe ističe posledice Trampove moći od njegovog povratka u Belu kuću u januaru 2025. godine“, prenosi Mond.
Međutim, prekomerna politizacija vojnog aparata, poverena ideologu izabranom isključivo zbog svoje lojalnosti, američkom ministru odbrane Pitu Hegsetu (Pete Hegseth), potkopava kredibilitet Pentagona, koji je ključan u ratno vreme.
Odluka da se delikatni diplomatski pregovori povere bliskim saradnicima predsednika, umesto iskusnim diplomatama, od kojih su mnogi bili primorani da napuste Stejt department iz čisto ideoloških razloga odmah posle Trampovog povratka na vlast, takođe je doprinela osećaju neizvesnosti u Vašingtonu.
Ta magla oko rata u Iranu, koja teško opterećuje sadašnju američku administraciju, dovela je do oživljavanja optužbi među najtvrdokornijim Trampovim pristalicama da američka vlada vodi rat isključivo u korist Izraela.
Te kritike su se već pojavile na često žestok način tokom 12 dana rata protiv Teherana, koji je pokrenuo Iran, a pridružio mu se i Vašington, u junu 2025. godine.
Te oštre kritike unutar Trampovih pristalica predstavljaju značajan rizik za čoveka izabranog i ponovo izabranog na osnovu obećanja „Amerika na prvom mestu“, dodao je Mond.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.