Kompanije za sada ne kreću u masovna otpuštanja kako bi ljude zamenile robotima.
Mo Gavdat, bivši direktor u Google X, inovacionoj laboratoriji kompanije Google, kaže da veštačka inteligencija gotovo sigurno preti vašem radnom mestu, bez obzira da li ste na funkciji izvršnog direktora ili početnik, prenosi Nova.rs.
„Analize koje ukazuju na to da će veštačka inteligencija otvoriti nova radna mesta je „100 odsto glupost“, rekao je Gavdat u podkastu „Diary of a CEO“, koristeći primer svoje AI kompanije Emma.love.
On i još dvojica softverskih stručnjaka napravili su aplikaciju uz pomoć veštačke inteligencije. Gavdat kaže da je za pravljenje ove aplikacije pre nego što je veštačka inteligencija uzela maha bilo potrebno „350 programera“.
Gavdat ima preko 30 godina iskustva u tehnološkoj industriji. Skoro pet godina bio je u menadžmentu Google X-a, gde je radio na rešavanju globalnih problema poput energije, klimatskih promena i pristupa internetu.
„Čak će i poslovi za koje mislimo da zahtevaju ljudski faktor biti eliminisani, uključujući video montažere, podkastere i rukovodioce“, tvrdi Gavdat. Bil Gejts je predvideo da će u narednim godinama biti zamenjeni i lekari i nastavnici.
Kako je naveo oni koji imaju najbolju perspektivu su profesionalci koji su izuzetno vešti u svom poslu. Ali ni oni neće zauvek biti sigurni.
„Veštačka opšta inteligencija (AGI) biće bolja od ljudi u svemu, pa i u ulozi generalnog direktora. Doći će vreme kada će većina nesposobnih direktora biti zamenjena“, dodaje.
Konkurentska prednost na tržištu rada
Drugi lideri smatraju da AI nije samo propast. Miliarderi Mark Kjuban i Džensen Huang kažu da će učenje veština iz oblasti veštačke inteligencije učiniti ljude izuzetno poželjnim kadrovima i dati im prednost na tržištu rada. Uostalom, neko mora da programira, razvija i trenira četbotove i da druge tome podučava.
Kjuban, koji ima besplatan AI kamp za decu, i Huang, čija kompanija proizvodi čipove i softver koji pokreću većinu današnjih generativnih sistema, svakodnevno koriste veštačku inteligenciju za zadatke poput pisanja prvih nacrta, slanja mejlova i dobijanja medicinskih saveta.
ako 41 odsto poslodavaca na globalnom nivou planira da smanji broj zaposlenih zbog AI (48 odsto u SAD), čak 77 odsto poslodavaca planira da dodatno obuči postojeće radnike kako bi lakše sarađivali sa veštačkom inteligencijom, prema Izveštaju o budućnosti poslova za 2025. Svetskog ekonomskog foruma.
Pored toga, 47 odsto kompanija planira da zaposlene iz ugroženih sektora preusmeri na druge uloge unutar organizacije.
Drugim rečima, kompanije za sada ne kreću u masovna otpuštanja kako bi ljude zamenile robotima.
Budućnost s veštačkom inteligencijom možda nije tako mračna
Iako Gavdat tvrdi da će tržište rada teško stradati zbog AI, ova ekonomska promena mogla bi podstaći neophodno preispitivanje našeg odnosa prema radu, dajući ljudima više vremena za porodicu, hobije, humanitarni rad i pronalaženje identiteta van posla.
„Nikada nismo ni bili stvoreni da se svakog jutra budimo i provodimo po 20 sati dnevno radeći. Mi smo svoj životni smisao definisali kroz rad. To je kapitalistička laž. Društvo koje pokreće veštačka inteligencija zahtevaće neku vrstu univerzalnog osnovnog dohotka (UBI)“, rekao je Gavdat – reč je o modelu socijalne politike u kojem svi građani redovno dobijaju novčanu nadoknadu od države, bez obaveze da rade. Međutim, da bi se takva „utopija“ ostvarila, morala bi da se reši i potencijalno opasna posledica „gladi za moći, pohlepom i egom“, jer bi AI sistemi mogli da se nađu pod komandom „glupih lidera““, upozorio je Gavdat, pozivajući na etičku upotrebu i regulaciju veštačke inteligencije.
Bez obzira na to kakav bude njen uticaj i kojim putem budu išli različiti lideri, jedno je sigurno: veštačka inteligencija više nije naučnofantastična ideja, već realnost koja menja svet rada i života i tu je da ostane.
Daj svoj stav!
Argumentuj, budi korektan — ili pročitaj tuđe stavove.