Novootkriveni objekat nazvan je Teleios, što na starogrčkom znači „savršen“. Ima prečnik od 157 svetlosnih godina i može se otkriti isključivo radio-teleskopima, piše N1.
Astronomi i astrofizičari ostali su zatečeni otkrićem australijskog teleskopa ASKAP – savršeno simetrične sfere, udaljene milionima kilometara, iz koje dopiru radio-talasi.
Objekat koji je registrovao radio-teleskop nalazi se unutar naše galaksije, ali na udaljenosti između 7.100 i 25.100 svetlosnih godina od nas, a njegov prečnik iznosi 157 svetlosnih godina. Drugim rečima, reč je o izuzetno velikom objektu, za koji naučnici veruju da se verovatno i dalje širi. Čak i da mu se fizički približimo, ne bismo mogli da ga vidimo.
Zapravo, teško ga je uopšte i nazvati „objektom“, jer je vidljiv isključivo putem radio-talasa, koji pripadaju najdužem delu elektromagnetnog spektra.
U potpunosti je nevidljiv u rendgenskom, infracrvenom i vidljivom spektru. To znači da čak i da stojite pored njega – ne biste ga mogli videti.
Prema pisanju portala Mail Online, misteriozni sferni objekat sa „izuzetnom kružnom simetrijom“ ostavio je naučnike bez reči. Nazvali su ga Teleios, što na starogrčkom znači „savršen“ ili „potpun“, upravo zbog njegovog zapanjujućeg oblika.
Ostatak supernove, mlada eksplozija ili mehur zvezdanog vetra?
Naučnici iz Australije i Srbije, koji su objavili otkriće, razmatraju više hipoteza o tome šta bi Teleios zapravo mogao biti i kako je nastao.
Izveštaj o ovom fenomenu objavljen je na serveru Arxiv, gde čeka stručni pregled i validaciju od strane nezavisnih istraživača.
Prva hipoteza kaže da bi mogao biti ostatak supernove – eksplodirane zvezde. Međutim, Teleios ima izuzetno nizak površinski sjaj, što je neuobičajeno za ostatke supernova.
Zbog toga je moguće i da je reč o veoma mladoj supernovi, staroj manje od 1.000 godina, ili pak o veoma staroj – preko 10.000 godina. No, ni jedna ni druga opcija ne objašnjava njegovu „preveliku pravilnost“, jer ostaci supernova uglavnom imaju deformisan oblik – osim ako se ne šire u izuzetno praznom regionu svemira.
Treća hipoteza sugeriše da bi Teleios mogao biti „mehur“ zvezdanog vetra – materijala koji emituje masivna zvezda tokom svog života. Taj vetar potom „odnosi“ okolne gasove i prašinu, ostavljajući za sobom strukturu nalik mehuru.
Kako su istraživači rekli za The Conversation, oblik i izolovanost Teleiosa pružaju retku priliku da se prouči sam početak eksplozije supernove – jednog od najmoćnijih kosmičkih događaja.
„Zapanjujuće je što je Teleios zadržao svoju simetriju uprkos starenju i rastu do tako velike veličine“, navode naučnici. To sugeriše da gotovo da nije bio pod uticajem spoljne sredine, što otvara mogućnosti za precizno istraživanje uslova koji su vladali na samom početku eksplozije.
Vaše mišljenje je deo priče
Otvorite diskusiju i budite prvi koji će komentarisati ovu vest.