Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević rekla je danas da su planovi razvoja, izneti u nacionalnoj strategiji „Srbija 2030“, u oblasti saobraćajne i komunalne infrastrukture zasnovani na realnim osnovama i dostižni su ukoliko ne bude većih nepredviđenih okolnosti.
„Svi naši planovi koji su predstavljeni, kroz planove od 2025. do 2030. godine, ali i 2030. do 2035, zasnovani su na realnim činjenicama“, istakla je Sofronijević za RTS.
Kako je navela, nada se da neće biti nepredviđenih okolnosti i da „ako sve bude u nekom realnom i normalnom stanju, biće i ostvareni“.
Govoreći o železničkoj infrastrukturi, ministarka je ukazala da je srpska strana završila sve što je bilo predviđeno za uspostavljanje putničkog saobraćaja na brzoj pruzi od Beograda do Budimpešte i da se sada očekuje završetak tehničkih detalja na mađarskoj strani.
„Srpska strana je u potpunosti ispunila sve što se tražilo. Naša pruga od Beograda do Subotice je u operativnoj upotrebi od oktobra prošle godine. Uspostavljen je i teretni saobraćaj i sada očekujemo da mađarska strana završi još neke tehničke detalje“, rekla je ministarka.
Dodala je da se očekuje da putnički saobraćaj bude uspostavljen do kraja marta, a da bi cena karte u jednom pravcu trebalo da iznosi 25 evra.
„Za ovu prugu je predviđeno osam parova vozova, sa 16 polazaka između Beograda i Budimpešte“, navela je ministarka.
Prema njenim rečima, dve linije biće direktne, bez zaustavljanja, osim tehničkog stajanja u Kelebiji.
„To tehničko zaustavljanje naši stručnjaci su izračunali biće 21 minut. Za vozove koji će direktno saobraćati između Beograda i Budimpešte, predviđeno je da se i granična i carinska kontrola obave u Beograd Centru, na Prokopu, naša, srpska strana, a da mađarska strana to obavi u Kelebiji“, objasnila je Sofronijević.
Putovanje bi, prema njenim rečima, trebalo da traje oko tri sata.
Ona je rekla da od izgradnje Barske pruge, 1975. do 2012. nije izgrađen ni jedan kilometar pruge, a od 2012. je izgrađeno 217 kilometara, rekonstruisano 844 kilometara, a gradi se još 203 kilometra.
Kada je reč o brzoj pruzi Beograd–Niš, navela je da je reč o veoma zahtevnoj deonici na Koridoru 10.
„Ona je dužine 230 kilometara, za deonicu Stalać–Đunis je u decembru prošle godine potpisan ugovor sa turskom kompanijom ‘Gulemark’ i čeka se izdavanje građevinske dozvole“, rekla je ona.
Istakla je da je trenutno najveći izazov u gradu Jagodini, gde deo građana traži izmeštanje trase, ali da se rešenje traži u saradnji sa stručnjacima i predstavnicima Evropske komisije.
„Upravo svi se trudimo da zajedno sa građanima Jagodine nađemo rešenje koje će biti na obostrano zadovoljstvo. Inače, kompletna tehnička dokumentacija je urađena“, navela je Sofronijević.
Govoreći o gradnji železničkih stanica na novim trasama, ona je rekla da građevinska dozvola izdavana za prugu od Novog Sada do Subotice, uključujući i stanične zgrade.
„Ranije nisu važili neki propisi. Desilo se šta se nažalost desilo, i republička građevinska inspekcija izašla je na lice mesta i izvršila naknadnu proveru svih tih stanica i naložila sanaciju stanica Novi Sad, Bačka Topola i Subotica“, navela je Sofronijević.
Istakla je da su promenjeni standardi, kao i da se primenjuju srpski standardi, bazirani na evrokodovima 6, 7 i 8.
Dodala je da će na staničnoj zgradi Novi Sad raditi samo krila A i D.
„Krilima B i C dok traje sudski i istražni postupak nije moguć pristup“, rekla je Sofronijević.
Do 2035. planirano je, prema njenim rečima, još 985 kilometara auto-puteva i brzih saobraćajnica.
Kada je reč o izgradnji brze saobraćajnice „Smajli“, od Bačkog brega do rumunske grance, navela je da je „poštenije i raskinuti ugovor kada se nešto ne izvršava“.
Ministarka je ocenila da se Srbija već pozicionirala kao vodeće avio-saobraćajno čvorište u regionu, uz stalni rast beogradskog aerodroma, ali i aerodroma u Nišu.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.