Ministarka: Predloženi zakoni o transportu opasne robe i istraživanju nesreća harmonizuju se sa EU

Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije Aleksandra Sofronijević izjavila je danas da su predlozi Zakona o izmenama i dopunama Zakona o transportu opasne robe i izmenama i dopunama Zakona o istraživanju nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju doneti radi harmonizacije sa evropskim pravilima.

Ona je na sednici Skupštine Srbije na kojoj je predstavila predlog tih zakona, rekla da su Zakonom o transportu opasne robe u drumskom, železničkom i vodnom saobraćaju postavljeni osnovi za harmonizaciju nacionalnog zakonodavstva sa međunarodnim sporazumima u oblasti transporta opasne robe.

Tim predlogom otkloniće se, kako je ocenila, „neke nejasnoće, nedostaci i pravne praznine, a detaljnije će biti uređena pojedina pitanja i instituti“.

U Evropi se svake godine, prema njenim rečima, preveze više od dve milijarde tona opasne robe, a najveći deo se obavlja drumskim putem, kroz Srbiju kao tranzitnu zemlju, svakodnevno prođe hiljade vozila sa opasnim materijama, od goriva, gasova i hemikalija.

„Zato izmena zakona ima direktan uticaj na bezbednost građana i izmenama se vrši potpuno usaglašavanje sa evropskim pravilima. Statistika pokazuje da je više od 70 odsto incidenata u transportu opasne robe posledica ljudskog faktora, neadekvatnog pakovanja, pogrešne klasifikacije ili nedovoljne obuke ljudi“, rekla je Sofronijevićeva.

Predloženim zakonom se, kako je rekla, unapređuje obuka i sertifikacija, uvodi se veća odgovornost i primena pravila.

Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o istraživanju nesreća u vazdušnom železničkom i vodnom saobraćaju, prema njenim rečima, taj propis se dalje usklađuje sa standardima i preporučenim praksama EU koje su, za vazdušni saobraćaj sadržane prvenstveno u aneksima Čikaške konvencije i pravnim tekovinama EU u oblasti vazdušnog i železničkog saobrćaja.

Cilj predloženog zakona je da se unapredi nivo bezbednosti u transportnom sistemu Srbije kroz pouzdanu, nepristrasnu, transparentnu i efikasnu istragu nesreće i istražnog postupka u skladu sa sa zakonodavstvom EU i međunarodnim konvencijama.

Ministarka za zaštitu životne sredine Sara Pavkov rekla je, predstavljajući Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara, da će se njime smanjiti finansijsko opterećenje građana koji svakodnevno koriste zaštićeno područje kao deo svog životnog i radnog okruženja.

Navela je da je osnovni razlog zbog kojeg se predlaže izmena i dopuna Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara sadržan u potrebi da se prošire oslobođenja fizičkim licima koja imaju prebivalište na teritoriji jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi zaštićeno područje i fizičkim licima koja imaju prebivalište na teritoriji jedinice lokalne samouprave koja se graniči sa teritorijom jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi zaštićeno područje i to za ulazak i korišćenje motornog vozila.

Dodala je da je cilj proširenja oslobođenja od naknade da se izjednače uslovi svim fizičkim licima koja se nalaze u neposrednom okruženju zaštićenog područja i da trpe ista, odnosno slična ograničenja u korišćenju prostora i resursa kao i stanovnici unutar samog zaštićenog područja.

„Olakšava se i poslovanje malim poljoprivrednim proizvođačima, zanatlijama i porodičnim preduzeća koji često posluju sa niskim profitnim maržama i kojima svaki dodatni trošak značajno utiče na održivost. Ovakva mera doprinosi zadržavanju stanovništva u ruralnim i pograničnim područjima, jer smanjuje troškove života“, rekla je Pavkov.

Obrazlažući Predlog zakona o uspostavljanju i funkcionisanju sistema za upravljanje kohezionom politikom EU u Srbiji, istakla je da je u pitanju sistemski zakon od strateškog značaja za zemlju, koji predstavlja jedan od ključnih preduslova za napredak u okviru poglavlja 22 u pristupnim pregovorima, ali i važan korak u ukupnom procesu pristupanja Srbije EU.

„Usvajanjem ovog zakona, Skupština ne samo da donosi jedan propis, već postavlja temelje institucionalnog sistema koji će omogućiti da Srbija bude u potpunosti spremna za upravljanje sredstvima kohezione politike nakon pristupanja EU“, rekla je Pavkov.

Dodala je da predlog zakona uspostavlja opšti i stabilan pravni okvir kojim se po prvi put u Srbiji sistemski uređuje način pripreme, upravljanja, kontrole i nadzora nad fondovima kohezione politike EU, koji će Srbiji biti dostupni, danom pristupanja EU.