Medijska scena Srbije između istraživačkog novinarstva i propagande: slučaj United Group, Nova.rs i Politika.rs

Slučaj koji je otkrio OCCRP, a prenela Nova.rs, po svojoj težini prevazilazi jednu menadžersku odluku. Reč je o jasnom i duboko zabrinjavajućem pokazatelju kako se u Srbiji prepliću politika, država i tržište medija. U središtu priče je Aleksandra Subotić, dugogodišnja direktorka United Medije, pod čijim okriljem posluju N1, Nova S, Danas, Radar i Forbs – malobrojni mediji koji u Srbiji još uvek kritički izveštavaju o vlasti. Prema informacijama do kojih je došao OCCRP, smenu Subotićeve lično je zahtevao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, a prenosi se da je o tome razgovarao generalni direktor Telekoma Vladimir Lučić sa novim čelnikom United Group Stenom Milerom.

Čak i sama činjenica da se direktor državne kompanije, Telekom Srbija, uopšte sastaje sa konkurentskom firmom kako bi razgovarao o kadrovskim pitanjima u njenom medijskom ogranku, predstavlja skandal prvog reda. Takav čin nije samo poslovno neprimeren, već direktno govori o političkom uplivu u privatni biznis. Kada se tome doda podatak da je smenu tražio lično predsednik države, slika postaje jasna: vlast želi da oslabi medije koje ne kontroliše, a da istovremeno jača one koje finansira i preuzima preko Telekoma.

Ovo se ne dešava u vakuumu. Telekom je proteklih godina agresivno kupovao kablovske operatere, medijske kuće i portale – od Kopernikusa, preko Monda i Adria Media Group, do lansiranja televizija poput Euronews Srbija i Bloomberg Adria. Sve to je finansirano novcem građana, kroz zaduživanje koje je već premašilo tri milijarde evra. Model je jednostavan: preko državne kompanije koncentrisati vlasništvo nad što većim brojem medija i time kontrolisati javni prostor.

Kada se pogleda tekst Nove.rs, vidi se pokušaj da se javnost informiše na osnovu dokumenata, izjava i konteksta. Iako OCCRP jasno navodi da nema „dokaz“ u formi direktne Vučićeve instrukcije, sama mreža indicija i izjava dovoljno govori. Lučić se nije sastajao sa Milerom da razgovara o vremenu ili sportu – razgovarao je o smenama u konkurentskoj firmi. Sama Subotić otvoreno kaže da je neprihvatljivo da menadžer koji dolazi iz investicionog fonda razgovara o njenoj poziciji sa čelnikom Telekoma. To je nedvosmislen znak političkog pritiska.

Politika.rs, međutim, bira potpuno drugačiji put. Umesto da istraži okolnosti, ona pokušava da uguši raspravu diskvalifikacijom. Naziva Novu.rs i KRIK „tajkunskim portalima“, tvrdi da su „uhvaćeni u sopstvenim lažima“ i izvlači jednu rečenicu iz konteksta – da OCCRP „nema dokaze“ – kako bi time osporila celu priču. Ali ovde se ne radi o formalnim dokazima na sudu; ovde se radi o političkoj logici koja je očigledna. Kada predsednik u intervjuu za Pink unapred najavi da će biti otpuštanja u United Group u novembru, a zatim se pojavljuju informacije da je baš on tražio smenu direktorke – teško je govoriti o slučajnosti.

Drugim rečima, Politika.rs ne osporava činjenice – ona osporava glasnika. Ne nudi alternativne izvore, ne daje nikakve podatke o suštini dogovora Lučića i Milera. Umesto toga, nudi ideološku etiketu i pokušaj da se javnost ubedi da je sve „tajkunska izmišljotina“. To je logika propagande: kada ne možeš da porekneš suštinu, napadaš onoga ko je priču izneo.

Upravo tu je i ključna razlika. Nova.rs radi ono što je dužnost novinarstva – otvara prostor za javnu raspravu o pitanjima od opšteg interesa, uključuje različite strane i prenosi dokumentovane navode. Politika.rs radi ono što je dužnost propagande – zatvara prostor za raspravu, delegitimizuje kritičke medije i štiti vlast od neprijatnih pitanja.

Dugoročno, cena ovakve prakse nije samo gubitak kredibiliteta jednog lista. Cena je urušavanje poverenja u medije uopšte i produbljivanje autokratske kontrole nad javnim prostorom. Srbija se već nalazi na 91. mestu svetskog indeksa slobode medija (RSF 2024), a ovakvi primeri pokazuju zašto. Ako se ozbiljni istraživački navodi odbacuju etiketiranjem, a najstariji dnevni list u zemlji se pretvara u produženu ruku vlasti, onda nije reč samo o jednoj smeni u United Mediji, već o trajnom slabljenju slobode informisanja.

Stoga, suštinska poruka ovog slučaja je jasna: dok god vlast koristi državne resurse da oblikuje medijsko tržište, a provladini mediji kao Politika.rs služe za diskreditaciju istraživačkog novinarstva, Srbija neće imati stvarni pluralizam. A bez pluralizma, nema ni demokratije. I to je poruka koju javnost mora jasno da čuje – ne kao spekulaciju, već kao realnost koja se pred našim očima odvija.