Manojlović: „Nedostatak agrarne strategije dovodi u sumnju bezbednost projekta litijuma“

Lider pokreta Kreni-Promeni Savo Manojlović ocenio je da aktuelna vlast ne poseduje kapacitet za sprovođenje stabilne agrarne politike, što, prema njegovim rečima, baca sumnju na tvrdnje o ekološkoj bezbednosti projekta iskopavanja litijuma. Manojlović je istakao da su aktuelni protesti poljoprivrednika jasan pokazatelj nesposobnosti države da organizuje sektor koji predstavlja osnovu prehrambene sigurnosti i samoodrživosti zemlje.

Prema Manojlovićevoj oceni, Srbija trenutno nema jasnu strategiju razvoja poljoprivrede niti predvidiv regulatorni okvir, već se državne mere svode na privremene ustupke u cilju političkog smirivanja nezadovoljstva. On je naglasio da subvencije u poljoprivredi moraju biti usmerene na povećanje produktivnosti i konkurentnosti, uz transparentne kriterijume i kontrolu, umesto što služe kao kratkoročno sredstvo za gašenje socijalnih tenzija.

Govoreći o planovima za iskopavanje litijuma, lider Kreni-Promeni podsetio je na stavove više od 600 naučnika, profesora i Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), koji su upozorili da bi taj projekat mogao dovesti do ekološke katastrofe. On je kritikovao vlast zbog ignorisanja stručnog mišljenja i odsustva dijaloga sa naučnom zajednicom, ocenivši da insistiranje na rudarenju uz niske rudne rente predstavlja nerazumevanje ekonomskih zakonitosti i pokazatelj korupcije i nestručnosti.

Manojlović je upozorio na iskustva zemalja koje svoj razvoj baziraju isključivo na intenzivnoj eksploataciji prirodnih resursa, navodeći primere Libije, Iraka i Konga, gde takav model nije doneo bolji životni standard većini stanovništva. On je posebno izdvojio slučaj Papue Nove Gvineje i sukobe lokalnog stanovništva sa kompanijom Rio Tinto krajem prošlog veka kao opomenu na rizike koje nosi ekshumacija resursa bez saglasnosti zajednice i uvažavanja ekoloških standarda.

Zaključujući svoje obraćanje, Manojlović je poručio da je modernizacija srpske ekonomije neophodna, ali da ona mora počivati na ulaganju u obrazovanje, povratku stručnih ljudi i meritokratskom sistemu vrednosti. Umesto urušavanja univerziteta i obračuna sa strukom, on se založio za društveni model u kojem će nauka i znanje biti ključni faktori razvoja, a ne bespoštedna eksploatacija sirovina.