Mađar najavio proterivanje političkih izbeglica koji su dobili Orbanovo utočište, i druge reforme

Novoizabrani premijer Mađarske Peter Mađar najavio je na svojoj prvoj velikoj međunarodnoj konferenciji za novinare nakon pobede na izborima, da će Budimpešta obnoviti strateške veze sa Varšavom i „pronaći način“ da preda političke begunce koji su pronašli utočište pod Viktorom Orbanom, piše portal EUalive. 

Među njima bi mogli da se nađu bivši premijer Severne Makedonije Nikola Gruevski i dvojica poljskih političara kojima je odobren azil u Mađarskoj – Zbignjev Zjobro i Marćin Romanovski. 

Mađar je optužio odlazeću vladu Viktora Orbana da je ozbiljno narušila nekada bliske mađarsko-poljske odnose usklađivanjem politike sa ruskim interesima i pojedinačnim političkim sporovima.

On je rekao da će njegovo prvo premijersko putovanje u inostranstvo biti u Varšavu početkom maja, a zatim u Beč i Brisel, kako bi obnovio poverenje sa ključnim evropskim partnerima.

Nakon ubedljive izborne pobede svoje stranke Tisa, Mađar je rekao da su građani 12. aprila „pisali istoriju“ i opisao rezultat kao odlučujući za sistemske promene nakon 16 godina vladavine Orbanovog Fidesa. 

Sa 3,3 miliona glasova na listama i projektovanih 138 mesta u Narodnoj skupštini od 199 članova, Tisa stoji udobno iznad dvotrećinskog cenzusa, a kada se prebroje glasovi iz dijaspore, stranka očekuje da će se broj mesta povećati na čak 141 ili 142, navodi portal EUalive. 

Mađar je pobedu predstavio ne samo kao stranačku promenu vlasti, već i odbacivanje ukorenjenog sistema „državne stranke“, izgrađenog na propagandi, zloupotrebi državnih institucija i spajanju javne uprave sa stranačkim interesima. 

Prvi zakonski paket planirane institucionalne reforme obuhvatiće mere protiv korupcije, proces pristupanja Mađarske Evropskom javnom tužilaštvu, stvaranje Nacionalne kancelarije za povraćaj i zaštitu imovine i ustavna ograničenja mandata koja sprečavaju bilo koga da obavlja funkciju premijera duže od osam godina.

Mađar takođe tvrdi da ima „pouzdane interne informacije“ da se dokumenti već uništavaju unutar Ministarstva spoljnih poslova i drugih institucija povezanih sa državom. 

On je optužio zvaničnike bliske odlazećem ministru spoljnih poslova Peteru Sijartu da uništavaju dokumentaciju vezanu za sankcije, predstavljajući prenos vlasti kao trku za obezbeđivanje onoga što je ostalo od državne arhive, piše EUalive. 

Očekuje se da će kancelarija za povraćaj imovine postati jedan od glavnih alata nove vlade, a Mađar je spomenuo da će pregledati glavne dosijee osetljive na korupciju iz proteklih 16 do 20 godina, uključujući gubitke centralne banke, koncesije za autoputeve i duvan, državne ugovore o oglašavanju, javne nabavke veće od 10 milijardi forinti, skandal sa nabavkom respiratora i velike strateške sporazume o energetici i infrastrukturi. 

Mađar je rekao da Mađarska „neće biti deponija za međunarodno tražene kriminalce“, što je bilo jasno usmereno na odluke iz Orbanovog doba koje su izazvale kritike brojnih evropskih partnera. 

Eksplicitnim pominjanjem Gruevskog, bivšeg poljskog ministra pravde Zjobra i njegovog zamenika Romanovskog, Mađar je povezao obnovu domaće vladavine prava sa širim evropskim naporima za obnovu poverenja u pravosuđe, navodi EUalive. 

Gruevski je bio premijer Severne Makedonije od 2006. do 2016. godine i lider nacionalističke stranke VMRO-DPMNE, a on je osuđen za korupciju 2018. godine, nakon čega mu je izrečena zatvorska kazna, što je ocenio kao politički motivisan proces. 

On je u novembru 2018. godine pobegao iz Severne Makedonije nekoliko dana pre početka zatvorske kazne, navodno prešavši u Albaniju, a zatim putujući kroz druge balkanske zemlje uz pomoć mađarskih diplomata pre nego što je stigao do Budimpešte, gde mu je Orbanova vlada odobrila politički azil.

Zjobro je bio ministar pravde Poljske od 2015. do 2023. godine i ključna figura u desničarskoj vladi PiS poznatoj po kontroverznim pravosudnim reformama. 

On je, zajedno sa svojim zamenikom Marćinom Romanovskim, pobegao u Mađarsku nakon što se suočio sa višestrukim optužbama za korupciju, zloupotrebu položaja i zloupotrebu javnih sredstava iz Fonda za pravdu (uključujući navodnu proneveru za kupovinu špijunskog softvera i favorizovanje političkih saveznika), što su osudili kao politički motivisan progon od strane proevropske vlade Donalda Tuska. 

Orban je Romanovskom odobrio politički azil krajem 2024. i Zjobru početkom 2026. godine, kao ideološkim saveznicima koji dele nacionalističke i neliberalne stavove i tretirajući slučajeve kao primere pravnih prekršaja protiv konzervativaca i zaoštravanja odnosa sa Varšavom.

Pored Poljske, Mađar je izložio spoljnu politiku usmerenu na pragmatično, ali čvršće evropsko usklađivanje. 

On je ponovio da Mađarska ostaje ponosna na svoje članstvo u EU i NATO, nazivajući Uniju u osnovi mirovnim projektom uprkos njenim nedostacima. 

Obećao je konstruktivan angažman sa Briselom, a ne stalnu konfrontaciju, insistirajući da će mađarski interesi biti brani „iskreno i snažno“ u Strazburu, Briselu, Moskvi, Berlinu, Vašingtonu i Pekingu podjednako.

Mađar je najavio da raskida dosadašnju političku bliskost sa Rusijom, ali da energetske veze ostaju pragmatične, kao i da će svi glavni sporazumi, uključujući ugovore o proširenju nuklearnog programa Paksa i snabdevanju energijom, biti preispitani i, ako je potrebno, ponovo pregovarani. 

Mađar je takođe signalizirao značajnu promenu u vezi sa Ukrajinom, navodeći da „svi u Mađarskoj znaju da je Ukrajina žrtva u ovom ratu“ i da Kijev ima puno pravo da očuva svoj suverenitet i teritorijalni integritet prema Budimpeštanskom memorandumu. 

Rekao je da nijedna spoljna sila nema pravo da govori Ukrajini kojih teritorija treba da se odrekne, što je u oštroj suprotnosti sa retorikom koja se ranije čula od Fidesa. 

U agendi domaćih reformi, Mađar je obećao odvojena ministarstva za zdravstvo, obrazovanje, životnu sredinu i ruralni razvoj, restrukturiranu kancelariju premijera, obnovljen profesionalni nadzor nad obaveštajnim službama i kraj politički motivisanog finansiranja državne propagande. 

Jedna od prvih mera vezanih za medije, rekao je, bila bi ukidanje informativnog programa javnog servisa dok se ne vrate uslovi za nepristrasno izveštavanje.

Za Brisel najneposrednija implikacija može biti mogućnost odmrzavanja sredstava EU, a Mađar je obećao brzo poštovanje dugogodišnjih zahteva Unije u vezi sa nezavisnošću pravosuđa, antikorupcijskim zaštitnim merama, medijskim pluralizmom i akademskim slobodama. 

Mađar je upozorio da je Mađarska već izgubila previše vremena i previše novca, zaključuje portal EUalive.