Ligamentoplastika u savremenoj hirurgiji kolena

Ligamentoplastika je vrsta hirurškog zahvata rekonstrukcije ligamenata kolena kod traumatskih povreda, parcijalnih ili kompletnih ruptura istih.

Najčešće povrede ligamenata kolena koje zahtevaju ovu vrstu operacije

Najčešće povrede ligamenata kolena koje zahtevaju operaciju su povrede prednjeg ukrštenog ligamenta kolena, takozvanog ACL-a. One mogu biti:

kontaktne – koje nastaju direktnim kontaktom prilikom udara u kolenu (30 odsto povreda ACL)

nekontaktne – koje nastaju pogrešnim pokretom donjeg ekstremiteta (70 odsto povreda ACL su ovakvog tipa) i nastaju kod pivotnih sportova, zatim kod naglih promena pravaca i indirektnih kontakata.

Najčešći mehanizam nastanka povrede je takozvani dinamički valgus sa natkolenicom u unutrašnjom rotacijom i abdukcijom sa kolenom u fleksiji dok je stopalo oslonjeno na podlogu.

U ređim slučajevima dolazi i do povreda:

medijalnog kolateralnog ligamenta MCL-a,

lateralnog kolateralnog ligamenta LCL-a kao i

zadnjeg ukrštenog ligamenta kolena LCP-a.

Ovde je u određenim slučajevima i u zavisnosti od stepena i kompleksnosti povrede takođe indikovano operativno lečenje – o tome ćemo nadam se u drugom tekstu detaljnije prodiskutovati.

Kako se postavlja dijagnoza i koje su indikacije za ligamentoplastiku kolena?

Dijagnoza se postavlja detaljnim kliničkim pregledom i serijom ortopedskih testova kojima tražimo bol i laksitet u zglobu kolena. Zlatni standard za radiografsku dijagnostiku kod povreda ligamenata kolena je magnetna rezonanca.

„Indikacije za ovu intervenciju su veoma jasne. Najčešća patologija je kod pacijenata mlađih od 25 godina. Kod njih se najčešće javlja nestabilnost kolena koja je povezana sa kompletnom ili parcijalnom rupturom prednjeg ukrštenog ligamenta i u ređim slučajevima ostalih ligamenata kolena, kaže za Stetoskop dr Vuk Trifunović, ortopedski hirurg, traumatolog.

Zatim, učestale epizode „ispadanja kolena“ u okviru rutinskih pokreta u toku dana. Potom, rotatorna nestabilnost kolena koja se odnosi na prednje – bočnu nestabilnost zgloba. Ona nam govori da se radi o vrlo često udruženoj, povredi prednjeg i medijalnog kolaterarlnog ligamenta.

Ako pacijent nije uspeo da na konzervativni način da sanira povredu, i ukoliko ona pokazuje da je počelo formiranje akutnih degenerativnih promena na zglobu – indikovano je operativno lečenje.

Mnogi stručnjaci preporučuju hiruršku intervenciju na prednjem ukrštenom ligamentu u što skorijem vremenskom intervalu od nastanka povrede.

„Ovakav pristup smatramo za terapijski i preventivni, iz razloga što se sanira sama povreda. Sa druge strane dovodimo do nemogućnosti nastajanja hroničnih povreda na ostalim ligamentima kolena. Ovako se prevenira i nastanak degenerativnih promena na meniskusu i zglobnim površinama kolena“, ukazuje doktor.

Pre postavljanja indikacije za operativno lečenje je potrebna detaljna medicinska evaluacija samog pacijenta i razmatranje u kom pravcu (operativnom ili konzervativnom) se nastavlja tok lečenja.

Kako izgleda priprema pacijenta za ligamentoplastiku kolena?

Nemački protokoli pripreme pacijenata za sve hirurške intervencije uključujući i ligamentoplastiku kolena koje podrazumevaju konzilijarnu preoperativnu pripremu u sastavu:

interniste-kardiologa

anesteziologa

hirurga

ostala preoperativna detaljna laboratoriska ispitivanja.

Da li je važno da pacijent pre operacije započne fizikalnu terapiju?

Preoperativna kao i postoperativna fizikalna medicina i rehabilitacija je ključ uspeha dobrih rezultata posle učinjene ligamentoplastike kolena.

Hirurški zahvat – proces ligamentoplastike kolena

Postoje nekoliko vrsta hirurških zahvata kod ligamentoplastike kolena. Sprovode strogo minimalno-invazivne artroskopske procedure kod rekonstukcije prednjeg ukrštenog i ostalih ligamenata kolena.

Materijali koji se koriste su posebni samo-resorptivni materijali koji ne zahtevaju sekundarno vađenje materijala iliti ponovnu hiruršku intervenciju.

Ligamentoplastika kolena – oporavak pacijenta nakon operacije

U zavisnosti od kompleksnosti operacije zavisi i postoperativni oporavak.

Kod rekonstukcije prednjeg ukrštenog ligamenta kolena bez pratećih patoloških promena na ostalim ligamentima, oporavak traje od tri do šest meseci, kod aktivnih sportista od šest do devet meseci.

U prvim nedeljama je od izuzetne važnosti da se pacijent strogo pridržava postoperativnog plana i programa što uključuje redovne kliničke kontrole kod nadležnog lekara, redovne kontrole rane, ranu fizikalnu medicinu i rehabilitaciju, ROM-ortozu koja ograničava fleksiju kolena preko 90 stepeni u prvih šest nedelja.

Ligamentoplastika kolena – komplikacije

Najčešće komplikacije uključuju:

infekcije

krvarenje

oštećenje okolnih struktura

neuspeh transplantiranog ligamenta ili tetive

artrofibroza

Važno je da pacijenti prate upute hirurga i fizioterapeuta tokom oporavka kako bi smanjili rizik od komplikacija i postigli što bolje rezultate.

Revizione operacije su često neophodne kod gore navedenih komplikacija u slučaju:

infekcija

postoperativne hronične nestabilnosti nakon primarne rekonstrukcije ligamenata,

artrofibroze ili postoperativnih priraslica koje su najčešće posledica neadekvatno sprovedene rane postoperativne fizikalne medicine i rehabilitacije i ostalih mogućih postoperativnih kompikacija.

„Rekonstruisani ligament nema rok trajanja” , objašnjava dr Trifunović.

Da li postoji povećan rizik od novih povreda nakon ligamentoplastike kolena?

Važno je naglasiti da je stručno vođenje ključno tokom celog procesa oporavka od rupture ACL-a i ostalih ligamenata kolena. Fizioterapeuti, sportski lekari i hirurzi igraju ključnu ulogu u obezbeđivanju optimalnih rezultata.

Ruptura prednjeg ukrštenog ligamenta (ACL) može biti zastrašujuća povreda, ali sa pravilnim tretmanom i posvećenošću oporavku, većina pacijenata može se vratiti svojim normalnim aktivnostima, uključujući i sportske aktivnosti.

„Ključni su stručno vođenje, redovne terapije i postepeni povratak aktivnostima kako bi se smanjio rizik od ponovne povrede i omogućio potpuni oporavak kolena” , navodi dr Trifunović.

Rizik od novih povreda je nažalost u određenim procentima uvek prisutan, svetske studije su pokazale da u zavisnosti od operativne tehnike rekonstrukcije ACL-a postoji rizik od ponovne rupture istog od sedam do 14 odsto slučajeva.

Preventivne mere za smanjenje rizika od povreda ligamenta kolena

Preventivne mere kako bi se smanjio rizik od povreda ligamenata kolena

Pre svake vežbe odraditi jednu do dve serije zagrevanja pre samih radnih serija.

Pravilno izvođenje vežbi, odnosno pravilna tehnika kao ključan faktor.

Praviti dovoljno pauze između serija i vežbi.

Ukoliko osetite bol, odratiti deload nedelju, odnosno nedelju dana smanjiti opterećenja i intenzitet kako bi se telo oporavilo.

Ubaciti u svoj trening vežbe mobilnosti koje će poboljšati pokretljivost zglobova i smanjiti mogućnost za povredu, kao i istezanje nakon treninga koje može dodatno da rastereti same mišiće.

Korišćenje steznika za kolena, steznika za ručni zglob, i gurtni koji će smanjiti opterećenje na meko tkivo i rasteretiti napor.

Dovoljno hidratacije, nutritivno bogata ishrana i suplementacija preparatima na bazi glukozamina koji znatno pomažu u obnavljanju hrskavice i zglobova.