Kuba: Spremni smo da menjamo privredni sistem, ali SAD traže i ukidanje komunizma

Kubanske vlasti su pokrenule privatizaciju privrede uz otvaranje inostranim investicijama, posebno za proizvodnju hrane i obnovu deviznog turizma, ali Vašington traži da vlast pod nadzorom vojske promeni politički komunistički poredak, javljaju mediji u EU.

Smanjivanje upliva vlasti u privredu i otvaranje naročito kapitalu Amerikanaca kubanskog porekla je obelodanio u Havani predsednik Migel Dijas-Kanel (Miguel Diaz-Canel), uz poruku da su „došla vremena kad se mora menjati“.

Vlada američkog predsednika Donalda Trampa (Trump) je jasno predočila da će, kad utanači dogovor o prekidu rata s Iranom, odmah krenuti da izazove ekonomske i političke promene u Havani.

EU mediji u izveštajima iz Havane navode da će se besumnje nastaviti i tajni i javni pregovori kubanskih vlasti i Trampove vlade, ali procenjuju da će mnogo teže nego prelazak sa državne na bar delom privatnu privredu, doći do promene političkog poretka.

To je ključni zahtev Vašingtona koji tvrdi da je postojeća „komunistička vlast apsolutno nesposobna da izvrši privredni i društveni preobražaj na Kubi“.

A još pre 30 godina je u američkom kongresu izglasan Helms-Bartonov zakon koji kaže da ukidanje američke blokade Kube može uslediti samo ako dodje do „političke tranzicije…odnosno uspostavljanja demokratske vlade u Havani“.

Kubansko stanovništvo živi u nesnosnim uslovima prekida struje i po 20 sati dnevno, nestašice hrane i lekova, obustave rada bolnica, jer su SAD zavele blokadu dovoza nafte i dobrog dela uvoza, mada su na Kubi izbili i protesti građana koji krive vlast za poražavajuće stanje u zemlji.

Izveštači evropskih medija iz Havane i regiona navode, pored ostalog, da je zbog poražavajućih uslova života, Kubu samo za poslednje četiri godine napustilo, pobeglo preko milion mladih i akademski obrazovanih gradjana.

Taj „odliv mozgova“ i življa u punoj snazi, pored američkih sankcija i loše vladavine vladajuće mahom vojne elite, navodi španski list „Periodiko“ (Periodico), je teško pogodio ionako paralisanu privredu i državu.

Ilustrujući očaj stanovništva je izveštač španskog lista „Vangvardija“ (Vanguardia), preneo pitanje „kubanske izbeglice Mirte na Floridi, nekad pionira s crvenom maramom i šapkom, ‘kako postane, bude to da sve bude nepodnošljivo?’“.

Uz reportažu je objavljena fotografija puste i zapuštene legendarne „Bodegite del medio“ (Bodeguita), omiljenog havanskog bistroa legendarnog Ernesta Hemingveja.

Privredna i socijalna reforma, koju je obnarodovao predsednik Dijas-Kanel, predviđa decentralizaciju države, smanjenje broja činovnika da bi se našle uštede u budžetu rado povećanja socijalnih davanja, potom i povećanja plata.

Privlačenje inostranog, poglavito kapitala Amerikanaca kubanskog porekla, trebalo bi da oživi zamrli turizam, a u poljoprivredi bi olakšice privatnicima, uz pravo korišćenja zaparloženog zemljišta, trebalo da dovedu do obnove domaće proizvodnje hrane.