Pokret Kreni-Promeni izneo je analizu trenutne demografske situacije u Srbiji, u kojoj se navodi da je tokom poslednjih četrnaest godina zemlju napustilo više od 600.000 građana. Prema njihovim procenama, ovaj trend predstavlja jedan od najozbiljnijih izazova za savremenu istoriju države, uz napomenu da su investicije u obrazovanje iseljenih građana, koje se mere milijardama evra, praktično ostale bez povrata za domaći sistem.
Povod za ovo reagovanje bila je nedavna izjava predsednika Srbije o značajnom smanjenju broja diplomiranih studenata u 2025. godini, što je on okarakterisao kao „obrazovni genocid“ i povezao sa građanskim protestima. Iz Kreni-Promeni, pak, smatraju da su takve ocene pokušaj skretanja pažnje sa šire slike masovne emigracije i politike koja je dovela do odlaska čitavih generacija mladih ljudi.
Statistički podaci na koje se pokret poziva sugerišu da Srbiju godišnje napusti između 25.000 i 60.000 ljudi. Projekcija ovih brojeva na period od 2012. do 2025. godine ukazuje na to da je zemlju napustilo oko 650.000 stanovnika, dok se realni neto gubitak, kada se uzmu u obzir povratnici, procenjuje na blizu 400.000. Ovakav pad populacije pokret poredi sa nestankom grada veličine Novog Sada.
Analiza strukture migracija pokazuje da zemlju najčešće napuštaju radno najaktivniji građani starosti od 20 do 40 godina. Iako su ekonomski razlozi značajni, visokoobrazovani kadar kao ključne motive za odlazak navodi nefunkcionalne institucije, sistem zapošljavanja zasnovan na poznanstvima i nedostatak društvenog dostojanstva. Ovakav „odliv mozgova“ stvara dugoročni deficit stručnjaka u svim ključnim sektorima privrede i društva.
Finansijska strana problema, prema istraživanju pokreta, obuhvata troškove školovanja koji se po osobi kreću od 20.000 do 34.000 evra. Sumarno, to znači da je Srbija posredno investirala između 12 i 18 milijardi evra u radnu snagu koja danas doprinosi ekonomijama drugih država. Pored direktnih ulaganja u obrazovanje, procenjuje se da država gubi i do 3 milijarde evra godišnje kroz nerealizovani BDP i propuštene poreske prihode.
Kreni-Promeni zaključuje da se stvarna šteta meri decenijama izgubljenog razvojnog potencijala. Umesto fokusiranja na kratkoročne političke događaje, pokret apeluje na hitno rešavanje sistemskih uzroka migracija kako bi se zaustavilo dalje urušavanje ekonomskih i kulturnih temelja zemlje.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.