Klimatska anksioznost: uticaj ekstremnih vremenskih prilika na psihu

Ekstremne vremenske prilike nepovoljno utiču na mentalno zdravlje i izveštaji i studije pokazuju da toplotni talasi povećavaju broj hospitalizacija osoba sa mentalnim poremećajima, hitnih psihijatrijskih poseta i poziva na telefonskim linijama za pomoć mentalnom zdravlju.

Takođe se povećava stopa samoubistava i za vreme velikih vrućina je tri puta veća mogućnost smrti osobe sa problemima mentalnog zdravlja. Istovremeno se javlja i novi izazov mentalnom zdravlju – klimatska anksioznost.

„Ljudi sa mentalnim i poremećajima ponašanja, kao što su depresija, bipolarni poremećaj, šizofrenija ili razvojni poremećaji, imaju veći rizik za pogoršanje zdravlja (u ekstremnim vremenskim prilikama)“, rekla je za briselski portal Euraktiv menadžerka programa u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji Dorota Jarosinska.

Portal dalje piše da su, pored vrućine, klimatske promene donele klimatsku anksioznost odnosno strah povezan sa neizvesnošću oko budućnosti zbog promena klime.

Francuska Agencija za ekološku tranziciju prvi put je ove godine merila klimatsku anksioznost i utvrdila da pogađa 10,5 miliona građana ili 15 odsto populacije Francuske.

I dok klimatske promene utiču na živote svih, oni koji se bore sa lošim mentalnim zdravljem, a to je 84 miliona od 450 miliona građana EU, nesrazmerno su pogođeni. A taj broj ne uključuje one koje muči klimatska anksioznost.

U međuvremenu nevladine organizacije ukazuju na spor odgovor politike i traže od političara da urade više i uzmu u obzir psihološke izazove klimatske adaptacije.

„Evropi je potrebna strategija klimatske adaptacije koja je duboko ljudska i društvena. Zaštita zdravlja Evropljana je deo toga a njihovo mentalno zdravlje je vitalna komponenta“, rekao je francuski evroposlanik Kristof Klergo (Christophe Clergeau).

U nevladinoj organizaciji Mentalno zdravlje Evropa sa sedištem u Briselu rekli su da je ključno usvajanje „pristupa mentalno zdravlje u svim politikama“ dodajući da su socijalna pitanja, stanovanje i klimatske promene često međusobno povezana pitanja.

Studije pokazuju da prenaseljeni stanovi, nedostatak klimatizacije, kao i zelenih površina, u kombinaciji sa toplotnim talasima povećavaju napetost i frustraciju, čak i vode do porasta kriminala.

Vrućine su generalno povezane i sa povećanjem agresivnog ponašanja i rastom broja zabeleženih slučajeva porodičnog nasilja.

Na evropskom nivou pak nema mnogo resursa za rešavanje problema uticaja toplotnih talasa na mentalno zdravlje.

Evropska komisija, koja mentalno zdravlje smatra ravnopravnim fizičkom zdravlju, dodelila je 1,23 milijarde evra za mentalno zdravlje kroz 20 inicijativa ali nijedna ne povezuje mentalno zdravlje sa klimatskim promenama, naveo je Euraktiv.