Kladionice u Srbiji u državni budžet uplatile oko 240 miliona evra u prošloj godini

Kladionice u Srbiji su u državnu kasu u prošloj godini uplatile više od 28 milijardi dinara, što je gotovo 35 odsto više nego prethodne godine, piše Nova ekonomija.

Taj iznos obuhvata naknade za organizovanje klađenja, elektronskog klađenja, igre na automatima i drugo.

Naknada za priređivanje klasičnih igara na sreću, koju uplaćuju kladionice, iznosi 60 odsto osnovice koju čini razlika između ukupne vrednosti primljenih uplata i ukupnog iznosa fonda dobitaka.

Država prihoduje i kroz poreze na dobitke koje ostvaruju igrači, ali i kroz klasične namete poput PDV-a, poreza na dobit preduzeća, poreza na zaradu zaposlenih…

Na ime naknada za posebne igre na sreću u kockarnicama u budžet je uplaćeno skoro 659,7 miliona dinara. To je povećanje od čak 76,62 odsto u odnosu na 2024. godinu, kada je u budžet na ime ove naknade uplaćeno oko 368 miliona.

Od naknada za posebne igre na sreću na automatima, u budžet je prošle godine uplaćeno 11,3 milijardi dinara, 37,24 odsto više u odnosu na 8,2 milijarde, koliko je uplaćeno u 2024. Od naknada za klađenje u budžet su uplaćene četiri milijarde, što je povećanje od 20,25 odsto u odnosu na 2024, kada je na ime ove naknade uplaćeno oko 3,4 milijarde.

Takođe, kladionice koje priređuju elektronsko klađenje, uplatile su u budžet gotovo 9,8 milijardi dinara. To je ponovo povećanje u odnosu na 2024, i to od 52,66 odsto. Naime, godinu dana ranije, u budžet je, na ime ove naknade, uplaćeno oko 6,4 milijarde dinara.

Kada se saberu sve naknade od posebnih igara na sreću, dolazimo do ukupnog iznosa od 25, 8 milijardi dinara. I to nije sve, piše Nova ekonomija.

Ukupne uplaćene naknade za priređivanje klasičnih igara na sreću iznosile su oko dve milijarde, a za nagradne igre u uslugama i robi još 165 miliona. To su jedine kategorije naknada u kojima se vidi pad, odnosno jedine kategorije kod kojih se 2025. u budžet uplatilo manje novca nego 2024. godine. Pad kod klasičnih igara na sreću iznosio je 6,07 odsto, a kod nagradnih igara 17,82 procenta.

Tako je u državnu kasu je u prošloj godini, na ime različitih naknada, uplaćeno tačno 28.080.015.146 dinara, ili više od 239 miliona evra, a godinu dana ranije kladionice su u budžet uplatile oko 20,8 milijardi dinara.

Najveći udeo u ovom iznosu imaju automati, čak 40,3 odsto. Slede onlajn klađenje (34,8 odsto), kladionice (14,5 odsto), Državna lutrija (7,5 odsto), kazino (2,3 odsto) i nagradne igre (0,6 odsto).

Od 2018. do 2025. godine budžetski prihodi od kladioničarskih naknada porasli su za čak 263,4 odsto, odnosno 3,6 puta.

Poslednjeg dana 2025. u Srbiji je poslovalo 2.849 kladionica – 66 manje nego u 2024. A i u 2024, u kojoj je poslovalo 2.915 kladionica, takođe je zabeležen pad, baš kao i u 2023.

Od 2.849 kladionica, njih 776 poslovalo je u Beogradskom okrugu. Najviše kladionica, 112, nalazi se na Novom Beogradu, a najmanje u Sopotu – pet.

Zvanični podaci pokazuju da je 27. februara u Srbiji bilo 2.836 kladionica, što je 13 manje nego prošle godine. Samo u Beogradu, zatvoreno je devet kladionica.

Jedan od razloga za uvećane prilive u budžet jesu i izmene Zakona o igrama na sreću, koje su usvojene krajem 2024. godine. Tim izmenama su uvećane naknade koje kladionice moraju da plaćaju državi.

Pored priređivača igara na sreću, država oporezuje i dobitnike. Po Zakonu o porezu na dohodak građana, u kategoriju „ostali prihodi“ spadaju i dobici od igara na sreću. Oni se oporezuju po stopi od 20 odsto. Igrači su dužni da plaćaju porez na sve dobitke veće od 147.757 dinara.