U pismu je citirana izjava novinara Ivana Hrstića koji je u prilogu 10. marta rekao da je „središnje ime, ono koje se najviše spominjalo, ime Tomislava Merčepa, ratnog heroja, a s druge strane čoveka izloženog progonu hrvatskog pravosuđa“.
„Važno je naglasiti da novinar u ovom slučaju nije citirao govornike sa skupa, nego je kvalifikaciju ‘ratni heroj’ izrekao u sopstvenom novinarskom izveštaju. Time ta izjava nije privatno mišljenje pojedinca, nego javna kvalifikacija izrečena u programu N1 i u ime medija koji predstavlja“, ističe se u pismu koje je dostavljeno medijima.
Podsetile su da je Merčep pravosnažno osuđen za ratne zločine nad srpskim civilima, uz ocenu da nazivanje nekoga ko je pravosnažno osuđen za ratni zločin „ratnih herojem“ znači negiranje sudski utvrđene činjenice i relativizaciju zločina za koje je osuđen.
Navodeći da je N1 po emitovanju spornog priloga objavio izvinjenje, aktivistkinje ističu da „tekst koji je objavljen ne predstavlja profesionalno izvinjenje za takav propust“
„U njemu se ne priznaje jasno šta je bilo pogrešno, izrečena kvalifikacija se ne povlači, a odgovornost se relativizuje formulacijama koje umanjuju težinu izgovorenog. Takva reakcija ostavlja dojam pokušaja ublažavanja i umanjivanja ozbiljnosti izrečene tvrdnje, umesto jasnog i nedvosmislenog priznanja profesionalne greške“, navodi se u pismu.
Očekujemo da televizija N1 jasno osudi ovakav način izveštavanja i preduzme mere da se relativizacija ratnih zločina i rehabilitacija pravosnažno osuđenih počinitelja u programu N1 više nikada ne bi ponovilo, istakle su Kandić i Teršelič.
N1 Hrvatska juče je na portalu objavila da „Tomislav Merčep, osuđen za ratni zločin, ne može biti heroj, kako je prikazan u prilogu“.
„Izveštavanje N1 televizije sa svakog događaja, bez obzira o čemu se tamo i kako govorilo, u ovom slučaju s godišnjice u Bogdanovcima, mora biti u skladu s profesionalnim standardima i saosećanjem prema žrtvama zločina“, objavila je ta televizija.
Vrhovni sud Hrvatske 2017. godine pravosnažno je osudio Tomislava Merčepa, ratnog pomoćnika hrvatskog ministra unutrašnjih poslova, zbog ratnog zločina nad srpskim civilima na području Zagreba, Pakraca i Kutine krajem 1991. godine.
Prema presudi, pripadnici rezervne jedinice MUP, poznate kao „merčepovci“, uhapsili su 52 osobe, od kojih su 43 ubijeni, troje se vodi kao nestalo, a šestoro je preživelo mučenja. Optužnica je obuhvatila i ubistvo zagrebačke porodice Zec.
Na početku suđenja optužnica je teretila Merčepa da je naredio zločine, ali je taj deo kasnije ublažen, pa je na kraju osuđen jer nije sprečio pripadnike te jedinice u zločinima.
Suđenje mu je počelo 2012, a pravosnažno je osuđen 2017. godine.
Na uslovnu slobodu pušten je 2020. godine posle izdržane tri četvrtine kazne zbog, kako je naveo sud, znatno pogoršanog zdravstvenog stanja.
Preminuo je krajem 2020. godine.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.