Izrael pretvorio ogromnu mrežu nadzornih kamera u Iranu u alat za ubijanje

Izraelske vlasti su uspele da preotmu kontrolu nad uličnim nadzornim kamerama u Iranu i da ih iskoriste u operacijama ubijanja najviših predstavnika te države, što je sredstvo koje se sve češće koristi u novijim ratovima.

Stotine miliona kamera instalirane su iznad prodavnica, na kućama i na raskrsnicama širom sveta, mnoge su povezane na internet i slabo obezbeđene. Nedavni napredak u veštačkoj inteligenciji omogućio je vojsci i obaveštajnim agencijama da pregledaju ogromne količine snimaka nadzornih kamera i da identifikuju mete.

Potencijal takvih sistema da budu hakovani i korišćeni protiv protivnika, Izrael je živopisno demonstrirao 28. februara, kada je pratio vrhovnog vođu Irana ajatolaha Alija Hamneija uz pomoć uličnih kamera Teherana, ukazuju poznavaoci i pregled procurelih podataka, javnih izjava i izveštaji Asošiejted presa.

Korišćenje hakovanih nadzornih kamera u operaciji ubistva Hamneija, uz obaveštajne podatke, agenciji AP su opisali jedan obaveštajni zvaničnik upoznat s tom operacijom i još jedna osoba.

Iran je instalirao desetine hiljada kamera u glavnom gradu kao odgovor na talase protesta. Nove kamere je poslednji put instalirao u januaru, kada su masovne demonstracije širom zemlje okončane krvavim obračunom vlasti sa demonstrantima, u kojem su poginule hiljade Iranaca.

Da su teheranske kamere bile ugrožene nije bila tajna: gradske kamere su više puta hakovane od 2021. godine, a prošle godine je jedan visokopozicionirani iranski političar javno upozorio da je Izrael ugrozio kamere, što predstavlja pretnju nacionalnoj bezbednosti.

Konor Hili, direktor istraživanja u publikaciji za istraživanje nadzora IPVM, rekao je da ubistvo Hamneija ilustruje hitan problem.

„Ironija je u tome što je infrastruktura koju autoritarne države grade kako bi svoju vladavinu učinile neosvojivom, možda ono što njihove lidere čini najvidljivijim ljudima koji pokušavaju da ih ubiju“, rekao je Hili.

Godinama su stručnjaci za sajber bezbednost upozoravali da kamere mogu biti hakovane za rat.

Inženjer bezbednosti Pol Marapeze otkrio je 2019. da može lako da hakuje milione kamera iz svoje kućne kancelarije u Kaliforniji.

Iako je od tada više puta govorio o tome, broj nezaštićenih kamera raste. Skeniranje nezaštićenih snimaka kamera ove godine pokazalo je oko tri miliona pogodaka u gotovo svakoj zemlji sveta, uključujući gotovo 2.000 kamera samo u Iranu, rekao je Marapeze za AP.

„Postoje milioni i milioni i milioni ovih kamera širom sveta“, kazao je Marapeze i dodao da je mnoge lako hakovati jer su „glupe“.

Kompanije su reklamirale kamere povezane na internet, dostupne preko mobilnih telefona, sa snimacima koje hakeri lako preusmeravaju. Mnoge su instalirali s minimalnom bezbednošću neiskusni korisnici koji ne podešavaju lozinke ili ne instaliraju bezbednosna podešavanja. Obezbeđivanje kamera zahteva stalnu budnost, ali njihovo hakovanje zahteva identifikaciju samo jedne izložene ranjivosti, kao što je zastareli sistem ili generička lozinka poput „1234“.

Čak su i sistemi za nadzor koje su postavile vlade na mrežama odvojenim od interneta ranjivi: potreban je samo jedan insajder da bi se kompromitovali takvi sistemi.

Ejal Hulata, bivši izraelski savetnik za nacionalnu bezbednost i viši saradnik Fondacije za odbranu demokratija, rekao je da je Izrael pod stalnim sajber napadima Irana, ali da je do sada uspeo da se odbrani od njih.

Godinama je hakovanje kamera za rat bilo samo teorija. Ali 2023. godine, Hamas je hakovao kamere za nadzor na jugu Izraela pre nego što je izveo napad 7. oktobra, omogućavajući grupi da prati patrole izraelske vojske i pomaže u napadu, navode izraelski mediji. Iste godine, jedan ukrajinski zvaničnik je novinarima rekao da je Rusija pokušala da otme kamere u blizini lansera raketa, a 2024. su Rusi hakovali kamere u Kijevu i prošle godine kamere na graničnim prelazima.

Stručnjaci kažu da je napredak u veštačkoj inteligenciji omogućio vojsci da prevaziđe ključnu prepreku u pretvaranju hakovanih snimaka u oružje: pretraživanje ogromnih količina video zapisa radi identifikacije ljudi, vozila i drugih meta, zadatak koji je nekada timovima analitičara trajao nedeljama ili mesecima, ali se sada može obaviti u realnom vremenu. Jednostavnom pretragom ključnih reči, veštačka inteligencija može da skenira veb kamere u realnom vremenu i da vrati rezultate gotovo odmah.

Iranske kamere su više puta hakovane u poslednjih nekoliko godina. Jedna iranska grupa u egzilu je tako 2021. objavila snimke zlostavljanja u ozloglašenom teheranskom zatvoru Evin. Druga grupa je 2022. tvrdila da je hakovala preko 5.000 kamera širom Teherana, objavivši gigabajte snimaka nadzornih kamera i internih podataka na Telegram kanalu.

Zatim, tokom 12-dnevnog rata prošlog leta, Izrael je koristio teheranske kamere da prati i bombarduje mesta sastanka Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost Irana, ranivši iranskog predsednika Masuda Pezeškijana, prema rečima iranskih poslanika i izraelskom dokumentarnom filmu.

„Sve kamere na našim raskrsnicama su u rukama Izraela. Sve na internetu je u njihovim rukama, čim se pokrenemo, znaju“, rekao je u septembru Mahmud Nabavijan, zamenik predsednika Odbora parlamenta Irana za nacionalnu bezbednost.

Ranjivosti su se pojavile usred povećane upotrebe nadzornih kamera u Iranu posle niza protesta koji su potresli tu zemlju. Kamere u metrou, na primer, koriste se za otkrivanje žena koje ne nose obavezni hidžab – maramu za glavu, uz prepoznavanje lica za identifikaciju prekršiteljki.

Ali podaci prikupljeni radi konsolidacije kontrole stvaraju pogodnu metu za hakere, rekao je istraživač Majkl Kaster, koji je istraživao prodaju kineske tehnologije za nadzor Iranu.

Iran, koji je dugo pod sankcijama Zapada, posebno se suočava s teškoćama u ažuriranju hardvera i softvera, često se oslanjajući na elektroniku proizvedenu u Kini ili starije sisteme. Piratske verzije Vindousa i drugog softvera su česte. To olakšava posao potencijalnim hakerima.

Fajnenšel tajms je ranije izvestio o upotrebi kamera u ubistvu Hamneija. Osoba upoznata s tom operacijom rekla je novinarima AP-a da su gotovo sve saobraćajne kamere u Teheranu godinama bile hakovane i da su informacije prebačene na servere u Izraelu.

Najmanje jedna kamera bila je pod uglom koji je omogućavao Izraelu da svakodnevno prati kretanje ljudi, poput mesta gde su parkirali automobile u blizini kompleksa iranskog rukovodstva, rekle su dve osobe.

Algoritmi su pomogli u pružanju informacija, uključujući adrese ljudi, rute kojima su išli na posao i ko ih je štitio, prema rečima osobe upoznate s tom operacijom. Ista osoba je rekla da je napad planiran mesecima, ali da je operacija ubrzana kada je utvrđeno da će Hamnei i njegovi najviši zvaničnici biti u kompleksu rukovodstva tog jutra.

Pukovnik Amit Asa, bivši zvaničnik izraelske službe bezbednosti Šin Bet, rekao je da se takve operacije pokreću mnogim izvorima obaveštajnih podataka, kao što su agenti pod prikrivenim znakom i prisluškivani razgovori.

Međutim, Asa kaže da kamere igraju ključnu ulogu jer omogućavaju obaveštajnim službenicima da identifikuju ljude, pružajući ključnu potvrdu u odlučivanju o tome da li će napad biti izvršen.

Grupa za obaveštajne podatke o sajber pretnjama „Check Point Research“ navodi da su i iranski hakerski napadi na kamere porasli od početka rata, s porastom aktivnosti u Izraelu i zemljama Persijskog zaliva, poput Bahreina i Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Takvi hakerski napadi bi mogli pomoći Iranu da prati ciljeve i proceni štetu posle raketnih napada, prema rečima Gila Mesinga, šefa grupe „Check Point Research“.

Analitičari procenjuju da je širom sveta instalirano više od milijardu bezbednosnih kamera, trostruko više nego pre deset godina. Stotine miliona se instaliraju svake godine.

Muhanad Selum, vanredni profesor bezbednosnih studija na Institutu za postdiplomske studije u Dohi, rekao je da su zemlje Persijskog zaliva bogate naftom, poput Katara, odavno znale da njihova naftna postrojenja mogu biti meta u ratu i da su njihovi sistemi bili čvrsto obezbeđeni. Ali su zvaničnici u regionu tek nedavno shvatili da se i ulične kamere mogu koristiti kao oružje.

„Ne mislim da je iko očekivao da će ove saobraćajne kamere postati alati za ciljanje. Svuda je uzbuna. Kako to da je celokupno iransko rukovodstvo obezglavljeno prvog dana? To je tema o kojoj se govori“, rekao je Selum.

Monarhije Persijskog zaliva su zabranile stanovnicima da snimaju ili prenose uživo snimke iranskih napada, a UAE su uhapsile desetine ljudi zbog deljenja na internetu video snimaka sukoba. Iako su delimično usmerene na zaštitu ugleda zemlje, zabrane su takođe motivisane zabrinutošću da bi takve snimke mogla da iskoristi iranska vojska, rekao je Selum.

Ranije ovog meseca, izraelski Nacionalni direktorat za sajber bezbednost saopštio je da je upozorio stotine vlasnika kamera koje je Iran ciljao i pozvao javnost da promeni lozinke i ažurira softver radi sprečavanja napada.