Izgradnja aerodroma i kompleksa Zlatni grad na Zlatiboru počinje u drugoj polovini 2026. godine

Izgradnja aerodroma i kompleksa Zlatni grad na Zlatiboru trebalo bi da počne u drugoj polovini naredne godine, rekao je danas za portal eKapija predsednik Opštine Čajetina Milan Stamatović.

„Reč je o veoma ozbiljnim projektima za koje će biti potrebna značajna finansijska sredstva, pa će Opština Čajetina nakon završetka projekata i pribavljanja građevinske dozvole krenuti u progovore o ovim investicijama – bilo sa državom, bilo sa privatnim prtnerima“, kazao je Stamatović.

Potvrdio je da za realizaciju oba projekta već postoji interesovanje inostranih investitora.

„Zlatni grad se nalazi na potezu Ribničkog jezera, a za njegovu gradnju rezervisana je ukupna površina od oko 500 hektara. U prvoj fazi plan je da se urade i solarni paneli, jer će biti potrebno mnogo energije za grejanje i za sadržaje koji su planirani“, kazao je Stamatović.

U okviru kompleksa planirana su dva golf terena, rezidencijalne vile, hoteli visoke kategorije i brojni prateći sadržaji.

„Trenutno radimo na konceptualnom rešenju. Zapravo, već imamo koncept kako bi sve trebalo da izgleda i raspored lokacija. Sada je potrebno je da se radi plan posebne namene, jer se jedan deo ovog projekta nalazi u zoni parka prirode. Taj plan je neophodan da bi se stvorili uslovi da sutra možemo da izdajemo građevinske dozvole“, naveo je predsednik Opštine Čajetina.

Komentarišući prigovore da opštinska vlast želi da pretvori Ribničko jezero u komercijalne sadržaje i na taj način ugrozi životnu sredinu i vodu za piće, Stamatović je rekao da takva bojazan ne postoji.

„Trenutno radimo alternativno vodosnabdevanje, cevovod u dužini od 17 kilometara za Zlatibor i šire područje opštine Čajetina. Kada se sve to završi, Ribničko jezero može da se stavi u komercijalnu funkciju i da se razvijaju sadržaji na vodi“, rekao je on.

Istakao je da Zlatni grad predstavlja avangardan projekat i nešto potpuno novo za Zlatibor, ali i za celu Srbiju.

„Projekat će se raditi u skladu sa savremenim trendovima, uz korišćenje prirodnih i novih materijala. Posebno je značajno što je arhitekta sa naših prostora i što razume potrebe ovog mesta, kao i ono što se danas radi u savremenim turističkim centrima širom sveta“, kazao je Stamatović.

Dodao je da sada predstoje ozbiljni poslovi na rešavanju imovinsko-pravnih odnosa, utvrđivanju javnog interesa, izradi plana posebne namene, dovršetku projekata i pripremi infrastrukture, kao i planske i projektne dokumentacije.

Slična situacija je, kaako je kazao, i sa izgradnjom aerodroma na Zlatiboru.

„Tamo su već započeti pripremni radovi, jer je pre trideset godina započeta izgradnja aerodroma za male avione, ali se od toga odustalo. Sada smo ponovo krenuli u tu investiciju, svesni da se aerodrom Ponikve još neko vreme neće staviti u punu funkciju. Nemamo vremena da čekamo, pa paralelno krećemo sa izradom studije početkom godine, predstoji nam i izrada projekta, ali uporedo sa tim polako pripremamo teren uz angažovanje javnog komunalnog preduzeća i izvođača radova na obilaznici oko Zlatibora“, rekao je Stamatović.

Aerodrom će se prostirati na oko 200 hetara. U prvoj fazi radova pista će biti duga oko 700 metara, u drugoj 1.200, a konačna dužina iznosiće 2,5 kilometra. Prva i druga faza aerodroma trebalo bi da budu završene u narednih pet godina, pri čemu je tu obuhvaćena i izgradnja aerodromske zgrade, u kojoj će se nalaziti fri šop, tržni centar, restorani.

Po rečima Stamatovića očekuje se da uskoro budu završeni projekti i obezbeđene građevinske dozvole, nakon čega slede razgovori o investicijama, bilo sa ministarstvima – ako prepoznaju značaj, bilo sa privatnim partnerima.

„Radi se o veoma ozbiljnim projektima. Mi sami nemamo dovoljno novca, ali smo dosad uložili značajna sredstva i možemo biti partneri ili akcionari. Da li će to prepoznati i nadležne institucije Republike Srbije, ostaje da se vidi, ali za sada postoje pozitivne naznake. Svakako, za oba projekta, i za aerodrom i za Zlatni grad, već postoje zainteresovani inostrani investitori“, naveo je Stamatović.

Na pitanje o vrednostima projekata on je istakao da je reč o velikim iznosima i da sve može razvijati fazno.

„U početnoj fazi izgradnje aerodroma bilo bi potrebno oko 50 miliona evra da projekat zaživi, a dalje sve zavisi od potencijalnog partnera i obima ulaganja. Zlatni grad je još ozbiljniji projekat i u punom smislu će biti grad kada dođe do realizacije, ali sa potpuno novim i drugačijim Zlatiborom. I jedan i drugi projekat mogli bi da krenu u drugoj polovini naredne godine, ukoliko ne bude opstrukcija i problema kakve smo imali kod ranijih velikih investicija poput Gondole. Nadam se da će sve proteći uredno“, kazao je Stamatović.

Najavio je da će u narednom periodu biti raspisivani tenderi i konkursi u vezi sa oba projekta.

Povodom primedbi da se centar Zlatibora do sada razvijao pomalo stihijski Stamatović je rekao da je dobar deo Zlatibora ranije u planskoj dokumentaciji tretiran kao seosko područje i na njega su se primenjivala takva pravila.

„Sada smo planskim dokumentima to promenili i ovo je gradsko urbano područje, koje zahteva da se u budućnosti, koliko je moguće, sanira ono što je narušeno i da se za ovo što je novo ne ponavljaju te greške“, rekao je Stamatović u razgovoru za eKapiju.