U drugi krug izbora za predsednika Poljske 1. juna ulaze proevropski kandidat, gradonačelnik Varšave Rafal Tšaskovski i kandidat opozicionih konzervativaca, direktor Instituta pamćenja naroda Karol Navrocki ulaze sa minimalnom razlikom od 1,5 odsto, prenosi Nova.rs.
Jutros, nakon prebrajanja glasova sa 99 odsto birališta u Poljskoj i svih biračkih mesta u dijaspori kandidat vladajuće koalicije desnog centra Tšaskovski osvojio je 31,2 odsto glasova, pobedio u 10 od 16 vojvodstava, a vodi u svim velikim gradovima i u dijaspori.
Drugoplasirani od 13 kandidata na izborima održanim u nedelju čime je ušao u drugi krug, Karol Navrocki, osvojio je 29,7 odsto glasova, što je neznatno poboljšanje u odnosu na izlazne ankete za poljske televizije odmah posle zatvaranja birališta.
Objavljene se i prve ankete ishoda drugog kruga izbora, za privatnu televiziju TVN i po njima bi pobedio ali vrlo tesno Tšaskovski, sa 46 odsto glasova, dok Navrocki ima podršku od 44 odsto.
Dijaspora u kojoj je ovog puta interesovanje za izbore bilo veliko, na prvo mesto iznela je Tšaskovskog sa 36,82 odsto glasova.
Međutim, u drugi krug bi prema tim glasovima oko pola miliona Poljaka u dijaspori zauzeo mladi kandidat radikalne desnice Slavomir Mencen sa 16,58 odsto glasova koji je po glasovima u zemlji tek na trećem mestu sa preko 15 odsto glasova.
Evropski put ili konzervativni zaokret?
Ishod drugog kruga i da li će vlada premijera Donalda Tuska moći da nastavi da demontira autoritarne elemente kakve ima Mađarska premijera Viktora Orbana koje su u pravosuđe pre svega ali i druge institucije unele reforme prethodne vlasti konzervativnih nacionalista iz Prava i Pravde.
Pitanje je i da li će Poljska učvršćivati evropska savezništva ili slepo slediti administraciju američkog predsednika Donalda Trampa (Trump) zavisiće u dobroj meri da li će Mencen i radikalna desnica podržati nekog od kandidata.
Analitičari ocenjuju da su birači vladajuće široke koalicije liberala, demohrišćana i levice, posebno mladi, u nedelju u prvom krugu dali žuti karton Tšaskovskom, nezadovoljni kako vlada premijera Tuska ispunjava predizborna obećanja iz jeseni 2023. godine, posebno obnavljanje nezavisnog pravosudja, za Poljakinje obećanje revizije restriktivnog zakona o abortusima i obračun sa korupcijom prethodne vlasti.
Upravo žene i mladi birači nosili su na svojim plećima svih osam godina vladavine poljske konzervativne desnice do jeseni 2023. godine teret protesta na ulicama a oni su u nedelju ostali kod kuće a i odziv je bio osetno manji od rekordnog na parlamentarnim izborima, juče 66,8 odsto.
„Raznovrsna ponuda kandidata na strani desnice izvukla je na birališta one koji su nezadovoljni vladom i oni su našli razne načine da vladi pokažu žuti karton“, ocenila je za današnju Gazetu viborču analitičarka Ana Vojćuk.
Šta vi mislite?
Još nema komentara. Budite prvi koji će otvoriti diskusiju.