Izaslanici SAD održali maratonski sastanak sa Putinom, teritorijalno pitanje ostaje suštinsko

Kremlj je posle razgovora naglasio da je za mirovni sporazumm potrebno da se reši teritorijalno pitanje.

Sastanak izaslanika predsednika SAD Stiva Vitkofa i Trampovog zeta Džareda Kušnera sa Putinom trajao je do posle tri sata noćas, po lokalnom vremenu.

Savetnik za spoljne poslove Kremlja Juri Ušakov koji je učestvovao na sastanku rekao je da je „ponovo potvrđeno da postizanje dugoročnog dogovora ne može da se očekuje bez rešavanja teritorijalnog pitanja“.

To se odnosi na zahtve Moskve da Kijev povuče svoje trupe iz oblasti na istoku Ukrajine koje je Rusija ilegalno anektirala ali nije u potpunosti zauzela.

Ušakov je rekao novinarima i da je dogovoreno da će ruski, ukrajiniski i američki zvaničnici razgovarati o bezbednosnim pitanjima vezanim za budući mirovni sporazum danas u Abu Dabiju, u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Ušakov je rekao da su tokom razgovora u Kremlju SAD izrazile nadu da će taj sastanak „otvoriti izglede da se ide napred po čitavom nizu pitanja vezanih za okončanje sukoba i postizanje mirnog rešenja“.

Po njegovim rečima, rusku delegaciju će predvoditi šef vojne obaveštajne službe admiral Igor Kostjukov. Rekao je da će Putinov izaslanik Kiril Dimitrijev održati odvojene razgovore o ekonomskim pitanjima sa američkim izazlanikom Vitkofom u Abu Dabiju. 

Taj sastanak u Abu Dabiju je juče najavio i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski u Davosu, gde se sreo sa američkim predsednikom Donaldom Trampom.

Ušakov je rekao da su Trampovi izaslanici obavestili Putina o Trampovom sastanaku sa Zelenskim, kao i o ranijim razgovorima koje je američki predsednik imao sa ukrajinskim i evropskim zvaničnicima.

Kremlj je opisao sastanak kao „otvoren i konstruktivan“ i „plodonosan“, a razgovori su počeli pred ponoć po moskovskom vremenu i trajali su gotovo četiri sata.

Uz Vitkofa i Kušnera bio je i Džoš Grinbaum, šef Savezne službe za nabavke koji služi kao viši savetnik Trampovog Odbora za mir. Tramp je pozvao ruskog predsednika Putina da se pridruži njegovom Odboru za mir, lansiranom juče na margini Svetskog ekonomskog foruma u Davosu.

Rusija je saopštila da razmatra tu ponudu, a Putin je ponovo potvrdio svoju ponudu da se da jedna milijarda dolara Odboru za mir da pomognu u finansiranju obnove Gaze a koji treba da se uzmu iz ruske imovine zamrznute u SAD.

Upitan o Putinovom predlogu da upotrebi rusku zamrznutu imovinu kao doprinos za Odbor za mir, Tramp je rekao da misli da je to u redu. „Ako koristi svoj novac, to je sjajno“, rekao je Tramp novinarima. 

Zelenski se sastao sa Trampom iza zatvorenih vrata na oko jedan sat na margini Svetskog ekonomskog foruma u Davosu, i opisao je sastanak kao „produktivan i značajan“.

U izjavi novinarima na predsedničkom avionu po povratku iz Davosa za Vašington Tramp je rekao da je njegov sastanak sa Zelenskim prošao dobro, i dodao da i Putin i Zelenski žele da postignu sporazum i da „svi prave ustupke“ u pokušaju da okončaju rat.

Tramp je rekao da sporna pitanja u razgovorima ostaju ista kao što su bila tokom poslednjih šest ili sedam meseci, ukazujući da je ključno pitanje „granica“. 

„Glavna blokada su iste one stvari koje su blokirale stvari poslednje godine“, rekao je Tramp.

Ruska vojska je uspela da zauzme oko 20 odsto Ukrajine od kada su počela neprijateljstva 2014, i od početka pune invazije 2022. godine. Ali napredovanje na bojnom polju duž linije fronta od oko 1.000 kilometara bilo je skupo za Moskvu, i ruska privreda oseća posledice rata i međunarodnih sankcija, navodi agencija AP. 

Ukrajini nedostaje novac i uprkos znatnom podsticanju sopstvene proizvodnje oružja i dalje joj je potrebno zapadno oružje. Njoj takođe nedostaje ljudstvo na liniji fronta. Ukrajinski ministar odbrane prošle nedelje je prijavio da je oko 200.000 vojnika dezertiralo, a da oko dva miliona Ukrajinaca izbegava regrutaciju.

U obraćanju Svetskom ekonomskom forumu posle sastanka sa Trampom Zelenski je juče naveo niz kritika upućenih Evropi koju je pozvao da postane globalna sila.