Investicioni fondovi u Srbiji upravljaju sa preko dve milijarde evra

Predsednik Komisije za hartije od vrednosti (HCOV) Marko Janković izjavio je danas da investicioni fondovi koji posluju u Srbiji krajem avgusta ove godine upravljaju sa više od dve milijarde evra. Posebno je istakao rast ucionih fondova, koji upravljaju sa 1,89 milijardi evra, dok alternativni investicioni fondovi raspolažu sa 142,7 miliona evra.

Na sednici Odbora za finansije Skupštine Srbije, Janković je predstavio rad Komisije u 2024. godini, naglašavajući da se tržište kapitala u Srbiji oporavilo. Broj investicionih fondova povećan je na 40, a društava za upravljanje na 13, uz napomenu da postoje i nerealizovani zahtevi za osnivanje novih fondova.

„Pre deset godina, investicioni fondovi u Srbiji upravljali su sa deset puta manjom imovinom“, rekao je Janković, dodajući da su izmene zakonodavnog okvira omogućile da srpsko tržište kapitala ponudi više investitorima.

Kada je reč o finansijskom poslovanju Komisije, do 11. septembra ostvareni su prihodi od 158,3 miliona dinara, uz rashode od 95,8 miliona dinara. Janković je najavio nove emisije korporativnih obveznica do kraja godine, kao i kreiranje prvog srpskog ETF fonda, ističući veliko interesovanje za takve proizvode na domaćem tržištu.

HCOV razmatra i donaciju Beogradskoj berzi kako bi se podržao njen razvoj, a najavljeno je i preseljenje svih institucija tržišta kapitala – Beogradske berze, Komisije za hartije od vrednosti i Centralnog registra hartija od vrednosti – u zajednički objekat kod železničke stanice Prokop.

Tokom sednice, poslanik Branko Pavlović postavio je pitanje o pravnom osnovu za donaciju Beogradskoj berzi, dok je poslanik Dušan Nikezić izrazio zabrinutost zbog finansijske isplativosti i bezbednosti preseljenja Komisije na Prokop. Janković je objasnio da donacija postoji zbog potreba Berze za kapitalnim investicijama, a preseljenje opravdao kao neophodno radi poboljšanja uslova rada.

Predsednik Fiskalnog saveta Blagoje Paunović najavio je uvođenje novih zvanja u stručnim službama, dok je Nikezić postavio pitanja o trenutnim ekonomskim parametrima Srbije. Sednica je zaključena nakon prekida poslanika Milojka Arsića.