Preduzeće Infrastruktura železnice Srbije saopštilo je danas da se železničke stanice na brzoj pruzi Novi Sad – Subotica prilagođavaju se novim evropskim standardima i negiralo navode u javnosti da su pojedini stanični objekti na toj brzoj pruzi nebezbedni.
„Povodom neistinitih, tendencionih i zlonamernih informacija, koje se kontinuirano objavljuju u pojedinim medijima sa ciljem uznemiravanja javnosti, da su odvijanje železničkog saobraćaja, a posebno pojedini stanični objekti na brzoj pruzi Beograd – Subotica nebezbedni, Infrastruktura železnice Srbije navodi da putnici mogu sigurno i bezbedno da putuju vozovima brzinom 200 kilometara na sat između ova dva grada“, piše u saopštenju.
Iz Infrastruktura železnice Srbije su pojasnili da, prema železničkim propisima i terminologiji, železnička stanica predstavlja službeno mesto pored pruge, koje između ostalih, ima i zadatak da obavlja saobraćaj putnika i robe sa svim komercijalnim operacijama.
Sastavni deo kompleksa železničkih stanica su tehnološki objekti koji omogućavaju funkcionisanje železničkog saobraćaja i objekti staničnih zgrada, koje mogu biti namenjene za korisnike putničkih vozova i za smeštaj opreme, navedeno je u saopštenju.
Precizirano je da na izgrađenoj deonici pruge između Novog Sada i Subotice postoje četiri železničke stanice u kojima stanične zgrade poseduju prostorije i neophodne kapacitete i sadržaje namenjene putnicima i korisnicima železnice (blagajne, čekaonice, informativni pultovi, table, garderobe, toaleti) i to su: Vrbas Nova, Lovćenac – Mali Iđoš (nova stanica između Lovćenca i Malog Iđoša), Bačka Topola i Subotica.
Pored ovih železničkih stanica, između Novog Sada i Subotice postoji još sedam železničkih stajališta – Sajlovo, Rumenka, Kisač, Stepanovićevo, Zmajevo, Žednik i Naumovićevo koja nemaju stanične zgrade namenjene za javnu upotrebu i korišćenje od strane putnika.
Na tim železničkim stajalištima, kako je navedeno, izgrađeni su posebni tehnološki objekti za smeštaj opreme i službene prostorije za osoblje za održavanje infrastrukturnih objekata, isključivo namenjeni za potrebe funkcionisanja železničkog saobraćaja.
U železničkim stajalištima Sajlovo i Rumenka je izgrađen objekat koji nije namenjen za korišćenje od strane putnika, odnosno ima isključivo tehnološku namenu.
Pri tome, u Kisaču, Stepanovićevu, Zmajevu, Žedniku i Naumovićevu, projektnim zadatkom nije zahtevana rekonstrukcija postojećih staničnih zgrada, osim radova na sanaciji fasade, krova i zameni stolarije, objavila je Infrastruktura železnice Srbije.
Ovakva odluka prilikom izrade projektnog zadatka, kako je ukazano, bila je zasnovana na osnovu procene železničkog prevoznika iz 2018. godine o tokovima putnika na ovoj deonici, koji nisu pokazali ekonomsku opravdanost ulaganja u potpunu sanaciju postojećih ili izgradnju novih zgrada, koje bi se koristile za potrebe putnika.
Na isti način železnički prevoznik u putničkom saobraćaju se izjasnio i 6. decembra 2022. godine, pisanim izjašnjenjem da im, kako navode, „nije u interesu ulaganje u uređenje prostora za putnike u stajalištima Kisač, Zmajevo, Žednik i Naumovićevo“.
Uz to, treba imati u vidu i da su tokom rekonstrukcije, izgradnje i modernizacije deonice pruge Novi Sad – Subotica-državna granica (Kelebija), kao i deonice Beograd Centar – Novi Sad primenjeni tada važeći propisi koji regulišu ispitivanje građevinskih konstrukcija, piše u saopštenju.
Takođe, prilikom projektovanja deonice pruge Novi Sad – Subotica – državna granica (Kelebija), počev od 2017. godine primenjivani su tada važeći propisi – Pravilnik o tehničkim normativima za beton i armirani beton, Pravilnik za izgradnju objekata visokogradnje u seizmički aktivnim područjima, Pravilnik za čelične konstrukcije, kao i drugi relevantni propisi i standardi.
Projektna dokumentacija za ovu deonicu pruge urađena je u skladu sa ovim pravilnicima, i svi objekti, uključujući i stanične zgrade u železničkim stanicama na ovoj deonici, rekonstruisani su ili izgrađeni u skladu sa njima, navedeno je u saopštenju.
U aprilu 2022. godine, kako se dodaje, stupio je na snagu Pravilnik za građevinske konstrukcije, koji propisuje nove standarde za projektovanje, izvođenje, održavanje i kontrolu građevinskih konstrukcija u Srbiji („SRPS EN“), usklađene sa evropskim „Evro kod“ standardima.
Novi pravilnik počela je u skladu sa tim da primenjuje i Infrastruktura železnice Srbije.
Usklađivanje standarda sa evropskim normativima je proizašlo iz obaveze Srbije da uskladi postojeće zakonodavstvo sa zakonodavstvom Evropske unije.
U odnosu na prethodno važeće propise, novi standardi su prilagođeni novim tehnološkim trendovima, tretiraju savremene materijale u izgradnji građevinskih konstrukcija i omogućavaju da se dokaže usaglašenost objekata i građevinskih radova sa građevinskim proizvodima na tržištu, pre svega u zahtevima za mehaničku otpornost i stabilnost, kao i bezbednost u slučaju požara.
U trenutku stupanja na snagu aktuelnog Pravilnika, svi projekti (Idejni projekat, Projekat za građevinsku dozvolu, Projekat za izvođenje) su bili završeni, građevinska dozvola je bila izdata, a radovi na deonici pruge Novi Sad – Subotica – državna granica (Kelebija), su se već uveliko odvijali, kako je to i bilo planirano.
Na osnovu novih, viših zahteva u pogledu stabilnosti konstrukcija prema evropskim standardima, Infrastruktura železnice Srbije pristupila je dodatnoj proveri statičke stabilnosti objekata, posebno prema standardu SRPSEN 1998, odnosno kontroli seizmičke otpornosti konstrukcija prema evropskom standardu Evrokod 8.
Inspekcija Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture naložila je proveru svih objekata na deonici Novi Sad – Subotica i ispitivanja su izvršena na bazi novih standarda.
Zaključak je da na svim objektima treba da se izvrši dodatno ojačanje, kako bi se zadovoljili kriterijumi novih standarda.
Dakle, kako su naglasili miz Infrastrukture železnice Srbije, nije reč o objektima u železničkim stanicama koje su nedavno rekonstruisane, pa su sada nebezbedne, već o obavezi prilagođavanja novim, višim evropskim standardima i propisima koje davno izgrađeni objekti sada u određenoj meri i na nekim pozicijama ne zadovoljavaju.
To se pre svega odnosi na postojeću staničnu zgradu u železničkoj stanici Bačka Topola, koja je kao nepokretno kulturno dobro pod prethodnom zaštitom, kao i na postojeće stanične zgrade u železničkim stanicama Novi Sad i Subotica, koje predstavljaju Spomenike kulture, a u kojima su delovi postojećih staničnih prostorija adaptirani u nove tehnološke i poslovne prostorije.
U skladu sa svim navedenim, Infrastruktura železnice Srbije 5. februara 2026. godine potpisala je sa izvođačima ugovor o izvođenju radova na sanaciji staničnih zgrada u Bačkoj Topoli, Subotici i Novom Sadu – krilo A i krilo D.
Nakon što, shodno projektu i tenderskoj dokumentaciji, budu izvedeni radovi na sanaciji delova ovih staničnih objekata prema standardu SRPSEN 1998, biće stvoreni uslovi za njihovu javnu upotrebu, odnosno za pružanje usluga putnicima.
Ugovorom je obuhvaćeno projektovanje i izvođenje radova, a očekivani završetak posla je u decembru ove godine.
U okviru projektovanja, izvođači će utvrđivati mere zaštite ovih staničnih objekata kao kulturnih dobara.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.