Imate aritmiju? Ove fizičke aktivnosti mogu biti opasne

Srčane aritmije, odnosno poremećaji ritma otkucaja srca, mogu zvučati zastrašujuće, ali uz odgovarajuću terapiju i promene načina života moguće je voditi kvalitetan, aktivan i siguran život.

Ključ je u tome da se stanje dobro razume, da se redovno prati i da se sa lekarom dogovori najbolji način lečenja i prilagođavanja svakodnevice. Aritmije nastaju kada električni signali koji upravljaju radom srca ne funkcionišu pravilno, zbog čega srce može kucati prebrzo (tahikardija), presporo (bradikardija) ili nepravilno. Dok su neke aritmije bezopasne, druge mogu ozbiljno ugroziti zdravlje i povećati rizik od srčanog ili moždanog udara. Zato je važno obratiti pažnju na simptome kao što su ubrzan rad srca, vrtoglavica, nedostatak daha ili bol u grudima – i obavezno potražiti medicinsku pomoć.

Tačnu dijagnozu može postaviti samo lekar, najčešće kardiolog, i to nakon detaljnih ispitivanja. U dijagnostiku spadaju elektrokardiogram (EKG), Holter monitor koji beleži rad srca tokom dužeg vremenskog perioda, kao i testovi opterećenja. Kada se utvrdi o kojoj vrsti aritmije je reč, lekar predlaže odgovarajući plan terapije – koji može uključivati lekove, katetersku ablaciju ili ugradnju medicinskih uređaja poput pejsmejkera, prenosi verywellhealth.com.

Pored terapije, važnu ulogu ima i prilagođavanje životnog stila kod kuće. Poželjno je naučiti kako se meri puls, kako biste na vreme primetili promene u ritmu. Ako osetite slabost, vrtoglavicu ili ubrzan puls – odmah se odmorite i izbegavajte aktivnosti poput vožnje. Obavezno informišite članove porodice o vašem zdravstvenom stanju, a korisno je nositi medicinsku narukvicu sa dijagnozom i kontaktima za hitne slučajeve.

Zdrav način života kao osnova terapije

Zdravija ishrana ima veliki uticaj na tok bolesti. Preporučuje se ishrana bogata povrćem i voćem, uz smanjen unos soli i izbegavanje industrijski prerađene hrane. Neophodno je izbegavati poznate okidače poput kofeina i alkohola, kao i potpuno prestati sa pušenjem. Upravljanje stresom pomoću tehnika opuštanja, poput joge ili meditacije, može značajno pomoći u smanjenju učestalosti aritmija. Takođe je važno održavati zdravu telesnu težinu.

Vežbanje: Šta sme, a šta ne?

Jedna od čestih zabluda je da osobe sa aritmijom ne smeju da se bave fizičkom aktivnošću. Istina je da umerena, kontrolisana fizička aktivnost zapravo pomaže srcu – jača srčani mišić, poboljšava cirkulaciju, snižava krvni pritisak i održava telesnu težinu. Pre nego što počnete sa vežbanjem, posavetujte se sa kardiologom kako biste dobili preporuke o vrsti i intenzitetu aktivnosti koje su bezbedne za vas.

Najčešće se preporučuju aktivnosti niskog do umerenog intenziteta, kao što su brzo hodanje, lagano plivanje ili vožnja bicikla. Joga i tai či su takođe odličan izbor. Treba izbegavati vežbe visokog intenziteta, dizanje teških tegova i kontaktne sportove – posebno ako imate ugrađen pejsmejker. Uvek slušajte svoje telo i prilagodite tempo – bez forsiranja.

Prepoznajte okidače i znake upozorenja

Uspešno upravljanje aritmijom podrazumeva i prepoznavanje ličnih okidača. Vođenje dnevnika može vam pomoći da uočite šta izaziva promene ritma srca. Uobičajeni okidači su: kofein, alkohol, dehidracija, manjak sna i stres. Kada ih identifikujete, lakše ćete ih izbegavati.

Takođe je važno prepoznati simptome koji zahtevaju posebnu pažnju. Ako osetite jaku vrtoglavicu, kratak dah koji nije u skladu s naporom, ili bol u grudima – odmah prekinite aktivnost. Ako simptomi ne prolaze, potražite lekarsku pomoć. U slučaju da sumnjate na infarkt ili moždani udar – odmah pozovite hitnu pomoć.