I životinjama je teško na vrućini – evo kako da ih zaštitite

U ovim vrelim danima, nije teško samo ljudima, već i životinjama, pogotovu onima o kojima niko ne vodi računa. Aleksandar Gavrić iz Animal Rescue Srbija kaže za N1 da za razliku od nas, koji možemo da se raskomotimo i koji se znojimo. „životinje konstantno nose bundu, neke nose perje, pa je to dodatno opterećenje“.

Dodaje da je problem kod njih i što nemaju sistem za hlađenje, odnosno ne znoje se, poput ljudi.

„Zato je jako važno da im obezbedimo dovoljne količine vode, da ona bude sveža, životinje vole svežu vodu“, ističe i navodi da se pazi gde se ostavlja voda, kako nekom ne bi smetala, odnosno može da se ostavi na nekom skrovitom mestu, jer životinje mogu da namirišu vodu.

„Hranu, takođe, kad ostavljate napuštenim životinjama, bilo da su to psi, mačke, ptice, nemojte da bude lako kvarljiva hrana. Letnje su velike vrućine, lako se ta hrana ukvari brzo, muve je upljuju, znači to onda bude dodatno ruglo. Ta hrana počne da smrdi na kraju krajeva, znači, ostavite neku suvu hranu, neke granule ako možete, i to takođe stavite na neko skriveno mesto. Sve će životinja vrlo lako da nađe. Pticama vodu ostavite na nekoj većoj visini, jer ako stavite nisko na zemlju, onda su ptice plen mačaka, ptica koja se pokvasi teško uzleće, znači sporija je i veće su šanse da bude napadnuta“, pojašnjava on.

Kada se radi o kućnim ljubimcima, on kaže da su pokrenuli tri kampanje. Jedna se zove „I mi smo žedni“, gde se podsećaju građani da ostavljaju svežu vodu životinjama, druga se zove „Ja ne nosim obuću“, što je upozorenje građanima da ne vode svoje ljubimce po najvećoj vrućini po asfaltu, betonu, kada mogu da budu toliko vreli da im oštete šapice, „da sagore bukvalno i onda imaju problem sa daljim hodanjem“.

„Mi često o tome ne razmišljamo, mi nosimo obuću i nama taj asfalt nije toliko vreo. Međutim, psi, pošto nas prate kao vođu čopora, oni onda nemaju izbora nego trče za nama. Ja sam nažalost ovde viđao na Adi Ciganliji da u sred belog dana ljudi voze bicikl, a pas trči za njima, onako bukvalno s jezikom do zemlje, što uopšte nije dobro. Nekad stignemo da upozorimo te ljude, nekad vidimo pa im kažemo vodite računa o tome, ali ko zna koliko ih ima koji ne vode računa“, upozorava on.

Dodaje da je treća kampanja koju imaju zove se „Vaših par minuta može biti njihova večnost“, gde građani pokušavaju da se upozore da ne ostavljaju psa u kolima, pa čak ni na nekoliko minuta, jer to može biti kobno za njega, da doživi toplotni udar i ugine.

„Tako da vodite računa ili da klima bude ostavljena sve vreme unutra da radi, ili da izvedete psa napolje. To malo otvorenog prozora, to ne znači mnogo, verujte mi, u kolima se toliko brzo digne temperatura da je to možda katastrofalno za psa“, navodi.

Na pitanje šta činiti ako se primeti da pas ima tegobe zbog visoke temperature, poput dahtanja, teškog disanja, nemogućnosti da se kreće, ističe da ga treba što pre odvesti kod veterinara, ali ne postoji mogućnost za to, treba ga rashladiti, ali ne tako što biste ga polili celog, jer to može da bude kobno.

„Krenite od šapica. Pokrijte mu šapicu mokrom krpom ili ih pokvasite vodom, krenite da ga postepeno hladite, jer naglo hlađenje celog organizma može da izazove sužavanje krvnih sudova i smrt“, upozorava.

Kada su visoke temerature, dodaje da treba gledati da pas bude u hladovini, da u šetnju ide po zemlji ili travi, i to ujutru ili uveče. Takođe, ako pas voli vodu, možete ga šetati i pored vode, reke, jezera, samo voditi računa da voda ne bude brza.