Humanitarna izložba slika „Ono što ostaje u boji“ održana u Beogradu

U prostoru Paviljona Cvijete Zuzorić na Kalemegdanu održana je prodajna, humanitarna izložba slika Dobrilе Ilić pod nazivom „Ono što ostaje u boji – Umetnost koja daruje nadu“, organizovana u znak sećanja na autorku, čiji su radovi u tehnikama tempere i akvarela inspirisani motivima cveća, pejzaža i mrtve prirode.

Sva sredstva prikupljena prodajom slika namenjena su udruženju NURDOR, za pomoć deci oboleloj od raka i njihovim porodica.

Autorka izložbe Zlata Lukić je ćerka Dobrile Ilić, koja je istakla da izložba ima skoro 400 radova i da za nju izložba akvarela i tempera ima posebnu simboliku.

“Zato što na taj način oživljavamo uspomenu na moju pokojnu mamu, a i zbog toga što zaista na ovi način pratim nešto što je ona cel život radila, a to je pokranjala svoje slike od srca, kao što je ih i stvarala, “ naglasila je ona.

O svojoj mami, Zlata je rekla da je godinama usavršavala tehniku akvarela, koja važi za jednu od najtežih slikarskih tehnika.

“Ona jeste bila samouka slikarka, ali je zaista bila produktivna i tukom celog života je stvarala. Ostalo je zaista veliki broj slika i za nje, tako da i u nekom trunutku meni palo na pamet da te slike iskoristimo za jedan humani cilj i da im na taj način damo dodatnu vrednost,” rekla je autorka.

Dobrila Ilić rođena je 4. marta 1951. godine u Smederevu, gde je živela i stvarala.

“Bila je tokom godina članica likovnih udruženja, odnosno udruženja likovnih stvaralaca u Smederevu i u okolini, izlagala je na brojnim kolektivnim izložbama, nažalost nije imala nijednu samostalnu izlužbu, jer je bila jako skromna, iako sam ja predlagala ovu izlužbu dosta ranje, to se nažalost realizovao tek sada, kada ona nije tu da to vidi, “kazala je Lukić.

Ljubav i talenat prema slikarstvu otkrila je još tokom studentskih dana i samostalno se formirala kao likovna umetnica, radeći najčešće u tehnikama tempere i akvarela.

Njeni najčešći motivi bili su cveće, mrtva priroda, maslinjaci, pejzaži, seoske i planinske kuće.

Tokom ’90-ih i 2000-tih godina učestvovala je u više likovnih kolonija i izlagala na brojnim kolektivnim izložbama u Smederevu, Kovinu i okolini.