Haški sud za bivšu Jugoslaviju odbio je danas zahtev bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske Ratka Mladića, osuđenog na doživotni zatvor zbog genocida u Srebrenici i ratnih zločina u Bosni i Hercegovini (BiH) od 1992. do 1995. da ga pusti na privremenu slobodu kako bi obišao grob nedavno preminulog bliskog rođaka.
Kako piše u odluci predsednice suda Grasijele Gati Santane (Graciella Gatti), Mladićeva odbrana zatražila je 5. novembra da on bude pušten iz pritvora u Hagu na sedam dana kako bi „obišao grob i prisustvovao pomenu za člana porodice koji je nedavno preminuo“, dok sud nije precizirao o kom rođaku se radi.
Odbrana je tvrdila da je to dovoljan humanitarni razlog da general Mladić bude pušten iz haškog pritvora na nedelju dana.
Sudija Santana je odbila zahtev i obrazložila da je kriterijum za privremeno oslobađanje pravosnažno osuđene osobe iz humanitarnih razloga „izuzetno visok“ i da nijedan osuđenik do sada nije bio privremeno pušten iz pritvora suda kako bi obišao grob rođaka i prisustvovao pomenu.
Santana je kao razlog za odbijanje zahteva navela i da je Mladić osuđen za izuzetno teške zločina, da je odslužio „tek mali deo“ kazne i da je, pre hapšenja 2011. godine, bio u bekstvu 16 godina.
Predsednica haškog suda u obzir je uzela da general Mladić nije bio puštan na privremenu slobodu ni tokom suđenja i apelacionog postupka zbog bojazni da se ne bi vratio u Hag.
Krajem jula ove godine, sudija Santana odbila je i zahtev odbrane da Mladića pusti na prevremenu i uslovnu slobodu zbog neizlečive bolesti.
Iako je u toj odluci potvrdila da se, prema lekarima, Mladić „bliži kraju života“, Santana je konstatovala da on u pritvoru u Hagu „prima sveobuhvatnu i saosećajnu negu“.
„Mladić ne pati od akutne terminalne bolesti koja bi opravdala njegovo puštanje na slobodu“, zaključila je Santana, pozivajući se na, u to vreme, poslednje izveštaje lekara da je Mladićevo zdravstveno stanje „stabilnije“, iako njegov očekivani životni vek nije dug.
Odbrana generala Mladića zatražila je početkom juna da on bude hitno pušten iz pritvora u Sheveningenu, pozivajući se na procene lekara u sudskom pritvoru da se on bliži kraju života.
Taj zahtev je branilac Dragan Ivetić utemeljio na činjenici da je „medicinska služba u pritvoru UN rekla Mladiću i njegovoj porodici da on ne može biti izlečen i da se „njegov očekivani životni vek sada meri mesecima“.
Lekari su, kako je odbrana naglasila u zahtevu, sa lečenja prešli „palijativnu negu“ Mladića i o tome su obavestili i pacijenta i njegovu porodicu.
Bivši komandant Vojske Republike Srpske general Mladić osuđen je pred Haškim tribunalom na doživotni zatvor zbog genocida u Srebrenici i zločina protiv čovečnosti nad Muslimanima i Hrvatima u BiH, uključujući terorisanje civila u Sarajevu od 1992. do 1995. godine.
Mladić je u pritvoru u Hagu od kraja maja 2011. godine, kada je bio uhapšen u Srbiji i izručen Tribunalu.
Srpske vlasti uhapsile su Mladića 26. maja 2011. godine u Lazarevu kod Zrenjanina, a on je 31. maja bio prebačen u Hag.
Suđenje Mladiću trajalo je pred Tribunalom od 16. maja 2012. do 15. decembra 2016. godine.
Prvostepenu presudu, Tribunal je Mladiću izrekao 22. novembra 2017, a pravosnažnu 8. juna 2021. godine.
Tim presudama, general Mladić proglašen je krivim za genocid u Srebrenici, progon Muslimana i Hrvata širom BiH, terorisanje stanovništva Sarajeva granatiranjem i snajperisanjem i uzimanje pripadnika Unprofora za taoce, 1992-95.
Mladić je, po 10 tačaka optužnice, osuđen za genocid u Srebrenici i zločine protiv čovečnosti u 15 bosanskih opština koji uključuju progon, istrebljenje, ubistva, deportaciju i prisilno premeštanje.
Sud je utvrdio Mladićevu krivicu i po četiri tačke optužnice za kršenje zakona i običaja ratovanja: ubistva, teror, nezakonite napade na civile i uzimanje talaca.
Tribunal je Mladića prvi put optužio 25. jula 1995 i on je do hapšenja 2011. bio u bekstvu tokom kojeg je, kako su kasnije utvrdili lekari u Hagu, preživeo tri moždana udara.
Daj svoj stav!
Argumentuj, budi korektan — ili pročitaj tuđe stavove.