Gujaničić: „Kupovinom još pet odsto vlasništva u NIS-u Srbija ne stiče veća prava odlučivanja“

Kupovinom još pet odsto vlasništva u Naftnoj industriji Srbije (NIS), kojoj su uvedene američke sankcije zbog većinskog ruskog udela, država Srbija ne stiče veća prava u kontroli poslovanja te kompanije, rekao je danas glavni broker brokerske kuće Momentum Securities Nenad Gujaničić za Betu.

„Nema bitne razlike u akcionarskom društvu da li neko ima 30 ili 35 odsto vlasništva ako postoji većinski vlasnik u kompaniji“, rekao je Gujaničić.

Istakao je da u javnim akcionarskim društvima, kao što je NIS, za donošenje nekih važnih odluka, kao što je raspolaganje imovinom velike vrednost, bitna je tročetvrtinska većina (75 odsto akcija), a s obzirom da država već sada ima oko 30 odsto akcija može da osujeti postizanje ove kvalifikovane većine. 

U privrednim društvima koja posluju kao društva sa ograničenom odgovornošću trećina vlasništva može biti prag za ostvarivanje dodatnih prava.

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Hadanović rekla je da je postignut sporazum između ruskog Gaspromenjefta i mađarskog MOL-a da Srbija poveća vlasnički udeo za pet odsto, čime će, kako je rekla, „poboljšati svoju poziciju i imati veća prava u Skupštini akcionara“. Dodala je da se „pregovori sa arapskim investitorom nastavljaju i da bi u okviru toga arapski partneri (firma ADNOC) mogli da uzmu učešće“.

Gaspromnjeft poseduje u NIS-u 56,15 odsto akcija, Srbija ima vlasništva od 29,87 odsto, a ostali udeo pripada malim akcionarima. 

Komentarišući mogućnost da ADNOC takođe kupi određeni broja akcija NIS-a Gujaničić je rekao da „ono što većina investitora želi je kontrolni (većinski) paket akcija odnosno 50 odsto plus najmanje jedna akcija zbog toga što su manjinski akcionari slabo zaštićeni u Srbiji i često ne mogu da ostvare svoja prava“.

Takva mogućnost da neko dođe u Srbiju kao manjinski akcionar, prema njegovim rečima, još je manje realna opcija ako investitor teba da plati prilično pozamašnu cenu, kao u slučaju preuzimanja NIS-a.  

„Ako govorimo o MOL-u kao kupcu NIS-a, oni nisu imali baš najsjajnije iskustvo u Hrvatskoj, dugo su se prepirali sa hrvatskom državom jer nisu većinski u kompaniji INA, već su na ivici udela od 50 odsto u vlasništvu. To je još jedan argument da bi mađarska kompanija teško privatila bilo šta u Srbiji ispod većinskog paketa akcija“, rekao je Gujaničić.

Naveo je da mu nije jasna koncepcija da bude više kupaca NIS-a. „Ne vidim u ovom momentu bilo kog stranog investitora koji bi hteo da plati visoku cenu akcija NIS-a, a da pri tome ostane manjinski akcionar i da Srbija poseduje veći vlasnički udeo od njega“, naveo je Gujaničić.

Dodao je da nije realna politika da će neko da investira, a da se neko drugi pita u toj kompaniji.

Istakao je da „to tako ne funkcioniše, već onaj ko investira želi potpunu kontrolu poslovanja, ako je već to dobro platio“. 

Gujaničić je naveo da je u stranim državama, gde postoji razvijeno berzansko poslovanja i rade institucije, moguće zbog disperzije vlasništva kontrolisati kompaniju sa udelom od 20-30 odsto akcija.

„U Srbiji investitore isključivo interesuje većinski paket akcija, to je pokazala domaća investiciona scena od samih početaka privatizacije. Ovo posebno važi kada neki investitor kupuje firmu sa rizikom od sankcija, kao što je NIS“, naveo je Gujaničić.

Ako Rusi prodaju paket akcija u NIS-u, prema njegovim rečima, to neće biti niska cena, pa samim tim nije realno da se tu pojavi par kupaca koji će se zadovoljiti, primera radi, sa po 25 odsto akcija. 

Gujaničić je istakao da „to nije bilo realno ni u nekim normalnim vremenima, a naročito nije u ovoj vanrednoj situaciji“. 

Teško je, kako je rekao, proceniti po kojoj ceni bi mogao biti prodat većinski ruski udeo u NIS-u.

Na to, kako je naveo, utiče činjenica da za Ruse trenutno nije najbolji momenat za prodaju jer kompanija trpi pritiske i ima gubitke zbog nemogućnosti da radi Rafinerija u Pančevu, pa se može reći da je u pitanju iznuđena prodaja gde potencijalni kupci mogu i da ucenjuju prodavca.

„To je ono što ne ide u prilog prodavcu, a ide mu u prilog da je NIS veoma dobra kompanija, ima dobar komad tržišta, te da kupovinom ove kompanije kupac stiče dominantnu poziciju na domaćem tržištu. Sasvim bi druga situacija bila da je NIS prodavan 2023. dobrovoljno kada je imao profit od 800 miliona evra, tada bismo mogli govoriti o daleko višoj ceni“, rekao je Gujaničić.

Naglasio je da bi tada cena bila mnogo veća nego na berzi, a da je pre godinu dana kada su se akcije kotirale na berzi NIS vredeo milijardu evra za 100 odsto akcija.

Gujaničić je rekao da bi cena sada morala biti bar duplo veća, a koliko tačno zavisi od pregovora kupaca i prodavaca, koliko je kupcima važno da kupe tu firmu i da li je na kupovnoj strani bilo jače konkurencije.