Godišnje istraživanje Saveta Evrope: Zatvori sve pretrpaniji, zatvorenici sve stariji

Srbija je među zemljama čiji su zatvorski kapaciteti blizu potpune popunjenosti, po stopi je deseta u Evropi, a prednjači po procentu zatvorenika starijih od 65 godina.  

Ukupno gledano, u Evropi je broj zatvorenika na 100 raspoloživih mesta porastao sa 94,7 na 95,2 između 31. januara 2024. i 31. januara 2025. godine, ali uz značajne razlike među državama.

U zemljama sa više od 500.000 stanovnika, 14 zatvorskih sistema prijavilo je više zatvorenika nego raspoloživih mesta, a broj zemalja koje su prijavile ozbiljnu prenatrpanost porastao je sa šest na devet. Statistike pokazuju da su zatvori najpretrpaniji u Turskoj i Francuskoj (obe sa 131 zatvorenikom na 100 mesta), a slede Hrvatska (123), Italija (121), Malta (118), Kipar (117), Mađarska (115), Belgija (114) i Irska (112).

U grupi zemalja koje beleže umerenu prenatrpanost zatvora nalaze se Finska (110), Grčka (108), Severna Makedonija (104) i Švedska (103).

Srbija je sa 96 zatvorenika na 100 raspoloživih mesta u grupi zemalja u kojima su zatvori blizu punog kapaciteta, zajedno sa Rumunijom, Portugalom, Češkom, Danskom, Holandijom, Švajcarskom…

Prema podacima iz izveštaja SPACE I,  31. januara 2025. u pritvoru se nalazilo 1.107.921 osoba u 51 zatvorskoj upravi država članica Saveta Evrope, što predstavlja medijalnu stopu zatvorske populacije od 110 zatvorenika na 100.000 stanovnika širom kontinenta.

Kada se posmatraju zatvorske uprave iz zemalja sa više od milion stanovnika koje su dostavile podatke za 2024. i 2025. godinu, medijalna evropska stopa zatvorske populacije ostala je stabilna (115 zatvorenika na 100.000 stanovnika).

Međutim, trinaest zatvorskih sistema zabeležilo je značajan rast stope zatvaranja između januara 2024. i januara 2025, a među njima su Turska (+29 odsto), Crna Gora  (+22odsto), Grčka (+14 odsto), Hrvatska  (+11odsto), BiH (+8,2odsto), Mađarska (+5,3 odsto).

Stopa zatvaranja značajnije je opala samo u pet zemalja, Ukrajini (-18 odsto), Slovačkoj (-16 odsto), Gruziji (-11 odsto), Estoniji (-9,8 odsto) i Poljskoj (-6 odsto).

Zemlja sa najvišom stopom zatvaranja je Turska sa 458 zatvorenika na 100.000 stanovnika, pokazala jer statistika.

Crna Gora je na petom mestu sa 200 zatvorenika na 100.000 stanovnika, Albanija je šesta sa 192, a Srbija deseta sa 174.

Severna Maledonija ima 146 zatvorenika na 100.000 stanovnika.

Ukupno gledano, u Evropi je svaki četvrti zatvorenik bio u pritvoru pre suđenja, a najveći udeo pritovrenih pre suđenja u ukupnom broju zatvorenika imale su Albanija (62 odsto), Crna Gora (53 odsto) i Jermenija (52 odsto).

U Srbiji je 22 odsto zatvorenika  koji su u pritvoru pre suđenja, što je niže od evropskog proseka.

S druge strane, naročito niske udele ispod 10 odsto zabeležile su Bugarska, Češka.

Strani državljani činili su značajan deo zatvorske populacije u nekim zatvorskim sistemima, a veoma mali u drugim, iz više razloga, uključujući migracione tokove, pravne okvire i geopolitičke faktore. Ukupno gledano, 17 odsto zatvorenika u Evropi su strani državljani, dok u proseku 27 odsto stranih zatvorenika čine državljani Evropske unije.

Najviše stranaca ima u zatvorima u Luksemburgu, Švajcarskoj i na Kipru. Slovenija je na petom mestu sa 52 odsto stranaca među zatvorenicima.

Najmanje stranaca ima u zatvorima u Rumuniji, Moldaviji i Azerbejdžanu. Među zemljama sa malim procentom stranaca u zatvorima je  i Srbija u kojoj su 4,5 odsto zatvorenika stranci.

Kao poseban izazov u izveštaju se navodi starenje zatvorske populacije.

Prosečna starost zatvorenika u evropskim kaznenim ustanovama je 39 godina, uz značajne razlike među državama. Podaci pokazuju da su najstariji zatvorenici u zatvorima Italije i Portugala – u proseku 42 godine, a slede Crna Gora, Srbija i Estonija gde su zatvorenici stari u proseku 41 godinu.

Istraživanje ukazuje na rast prisustva starijih osoba u zatvorima, sa 2,5 odsto u januaru 2020. na 2,9 odsto u 2025. godini. 

Istraživanje posebno ističe visok udeo zatvorenika starijih od 65 godina u pojedinim zemljama među kojima prednjači Hrvatska sa 10,8 odsto, a slede Srbija (7,2 odsto), Slovenija (5,7 odsto).

Udeo žena u zatvorskoj populaciji porastao je sa 4,8 odsto na 5,2  odsto između januara 2024. i januara 2025, što predstavlja ukupni rast od 8,9 odsto u zemljama sa više od milion stanovnika i moglo bi da odražava promene u kaznenoj politici, obrascima kriminala i primeni alternativnih kazni.

Najveći udeo žena zabeležen je u Mađarskoj (8,8 odsto) i Češkoj (8,6 odsto), a najmanji udeo zatvorenica zabeležen je u Albaniji (1,6 odsto), Jermeniji (2,6 odsto) i Crnoj Gori (2,8 odsto).

Najčešći razlog izdržavanja zatvorskih kazni i dalje su krivična dela povezana sa drogom (17,3 odsto), a slede krađe (12,1 odsto).

Svaki treći osuđeni zatvorenik služi kaznu za nasilna krivična dela, uključujući ubistvo (10,9 odsto), silovanje ili druga seksualna krivična dela (8,6 odsto), napad (6,3 odsto) i razbojništvo (6,1 odsto).

Ukupno gledano, 2,7 odsto zatvorenika osuđeno je za saobraćajne prekršaje, a isti procenat za privredni ili finansijski kriminal.

Kada je reč o dužini zatvorske kazne, prosek je za Evropu  8,8 meseci, ali uz značajne razlike među državama koje zavise od strogoće i efikasnosti politika krivičnog prava.

SPACE istraživanja svake godine sprovodi Univerzitet u Lozani za potrebe Saveta Evrope. Istraživanje SPACE I prikuplja podatke od zatvorskih uprava država članica Saveta Evrope, dok se SPACE II fokusira na populaciju pod uslovnim nadzorom.