Forbs: Za Đerdap 3 nisu obezbeđene pare, nema dozvole Rumunije, a radi se projektna dokumentacija

Iako Rumunija još nije dala odobrenje Srbiji za izgradnji reverzibilne hidroelektane (RHE) Đerdap 3, niti su pare obezbeđene, američka kompanija Behtel se kvalifikovala za dalju fazu pregovora o tom poslu, a Institut "Jaroslav Černi" dobio je tender za izradu planske i dela tehničke dokumentacije, piše danas Forbs Srbija.

Izvori Forbsa, bliski tehničkoj Vladi Đure Macuta, tvrde, međutim, da Srbija još nema nameru da realizuje taj projekat, najpre zbog činjenice da nije zatvorena finansijska konstrukcija, a vrednost je veća od dve milijarde evra, a zatim i zbog toga što saglasnost Vlade Rumunije nije bi blizu.

Ministarstvo rudarstva i energetike potpisalo je pre desetak dana ugovor o izradi dela projektno-tehničke dokumentacije za Đerdap 3 sa konzorcijumom firmi koji predvodi Institut za vodoprivredu "Jaroslav Černi", saopštila je ministarka Dubravka Đedović Handanović.

Kako je naglašeno, reč je o izradi Prethodne studije opravdanosti sa generalnim projektom, kao i o izradi Prostornog plana područja posebne namene sa procenom uticaja na životnu sredinu.

Đedović Handanović je rekla da RHE Đerdap 3 predstavlja jedan od najvažnijih strateških projekata za budućnost elektroenergetskog sistema Srbije i da u zavisnosti od kapaciteta RHE Đerdap 3 ima potencijal da bude i najveća prirodna baterija Evrope, odnosno skladište energije.

Izvori Forbsa, međutim kažu da Srbija uopšte nema ozbiljne namere da uskoro gradi Đerdap 3, tačnije, da se "na ovom projektu uopšte ne radi velikim intenzitetom na osnovu koga bi se moglo zaključiti iz izjava zvaničnika".

"Opredeljenje države je da ovaj projekat razvija kao jedan od najznačajnijih elektroenergetskih projekata Srbije u narednim decenijama. Paralelno sa izradom dokumentacije, intenziviraćemo razgovore sa rumunskom stranom o svim relevantnim pitanjima projekta koja se odnose na obe države", rekla je Đedović Handanović.

Forbs Srbija pisao je rumunskom Ministarstvu energetike u vezi sa ovim projektom i razgovorima koji bi trebalo da se vode, naročito zbog Memoranduma o razumevanju koji je potpisan letos, ali odgovori nisu stigli.

Do sada ni jedna ni druga strana u pregovorima, nisu obelodanile u kojoj fazi su ovi pregovori i da li je Srbija blizu postizanja dogovora, odnosno dobijanja odobrenja za izgradnju RHE od Rumunije.

Rumunske vlasti su ranije tvrdile da njih Đerdap 3 kao projekat ne zanima, kao i da neće dozvoliti ništa što može ugroziti stabilnost postojeće dve hidroelektrane Đerdap 1 i 2.

U međuvremenu je ovaj stav ublažen i potpisan je Memorandum, koji kao pravno neobavezujući, ne znači pristanak rumunske strane. Stručnjaci su ocenili da može značiti i da ta zemlja nije automatski protiv izgradnje reverzibilne hidroelektrane, ali i da je daleko od toga da će na nju olako pristati i da tek treba da bude predmet potencijalno dugih pregovora.

Suprotno tome, Srbija, kako je naveo taj sajt, uveliko priprema gradnju, Behtel je već izabran kao jedini od šest prispelih ponuda koji ispunjava uslove da učestvuje u izgradnji tog objekta. Ono što se pouzdano zna je da je ovaj "interni" tender spovreden u skladu sa Sporazumom Srbije i SAD-a o energetici.

Poziv da učestvuju dobile su samo kompanije iz SAD, pa Zakon koji reguliše postupak javnih nabavki na taj način, suptilno zaobiđen, iako se na njega sam Sporazum više puta poziva.

"Cilj države je da projektnu dokumentaciju završi u najkraćem mogućem roku, a najkasnije do kraja 2029, kako bi ovaj novi energetski kapacitet mogao što pre da uđe u izgradnju", rekla je Đedović Handanović.

Za nju, ugovor sa Institutom "Jaroslav Černi" predstavlja samo logičan nastavak, odnosno "prelazak projekta iz faze analize u fazu realizacije".

Posao koji je sklopljen sa konzorcijumom vredan je 748,8 miliona dinara, sa PDV-om, navodi se na Portalu javnih nabavki.

Nosilac konzorcijuma je Institut "Jaroslav Černi", u vlasništvu srpske kompanije Milenijum tim. Pored njega, konzorcijum čine i Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije, kao i kompanije Gruner Balkans i Gruner Stucky, iz Švajcarske.

Ministarstvo rudarstva i energetike je potencijalnog izvođača rešilo da izabere direktno, pozivajući se na Sporazum Srbije i SAD-a, dok je za izradu dokumentacije sprovelo javnu nabavku. Na nju se, međutim, javio samo taj konzorcijum sa kojim je na kraju i sklopljen ugovor.

Izbor Behtela za jedinog potencijalnog izvođača, takođe nije iznenađenje jer je još 2022. godine ova američka kompanija viđena kao strateški partner države na tom projektu, iako tada Srbija nije bila ni blizu potpisivanja Sporazuma o saradnji u oblasti energetike na koji se sada poziva.

Ta kompanije je već finansirala i uradila Prethodnu studiju izvodljivosti, što je svojevremeno za Forbes Srbije potvrđeno iz Ministarstva energetike.

Behtel u Srbiji u konzorcijumu sa turskom kompanijom Enka gradi Moravski koridor, odnosno auto-put Pojate – Preljina.