Forbs: Električna vozila sve češći izbor vozača u Srbiji, a državna pomoć ne prati rast tržišta

Električna vozila sve češći su izbor vozača u Srbiji poslednjih godina, a ipak državna pomoć ne prati tempo kojim raste tržište, jer je novac namenjen za subvencije za kupovinu tih vozila trenutno dovoljan za deo zainteresovanih, objavio je danas Forbs.

Navedeno je da je prošle i ove godine interesovanje kupaca daleko premašilo iznos sredstava opredeljenih za tu namenu. Za 2026. opredeljeno je 170 miliona dinara, a budžet za ovu godinu pokriva oko 300 do 600 vozila u zavisnosti od kategorije, dok je interesovanje pet puta veće nego ranijih godina.

Iz resornog ministarstva ukazali su ovih dana,da je interesovanje znatno veće nego prošle godine i da među podnosiocima ima i pravnih lica, kompanija i javnih preduzeća koja su podnela zahteve za nabavku više desetina vozila.

Prema Uredbi kojom se uređuju uslovi i način dodele subvencija za kupovinu novih vozila sa isključivo električnim pogonom, iznos subvencije se razlikuje od vrste vozila, pa je tako predviđen iznos od 250 evra za mopede i lake tricikle, 500 evra za motocikle, motocikle sa bočnim sedištem, teške tricikle, lake i teške četvorocikle, kao i iznos od 5.000 evra za teretna vozila i vozila za prevoz putnika.

Zbog velikog broja zainteresovanih rok za podnošenje zahteva za subvenciju produžen je do 1. decembra 2026. (prvobitni rok je bio do 30. septembra), međutim, kako se navodi, produženi rok ne znači automatski da će sredstva biti dostupna do 1. decembra.

Pravila u pogledu kriterijuma nalažu da se subvencije dodeljuju prema redosledu pristiglih i urednih zahteva, a u Uredbi piše da se isplaćuju sve dok ima raspoloživih sredstava u budžetu za tu namenu, u prevodu „ko pre devojci njegova devojka“ , odnosno subvencija, piše Forbs i dodaje da pravna lica, preduzetnici i fizička lica imaju identične uslove.

Opšti podaci o korišćenju subvencije ne oslikavaju i ravnopravnu zastupljenost u pogledu raspodele novca, te su tako prošle godine od oko 1.000 električnih vozila kupljenih uz državnu pomoć, 773 nabavila pravna, a 207 fizička lica.

„Iako su državne subvencije za kupovinu električnih vozila formalno dostupne i građanima i kompanijama, ovakvi podaci o njihovom korišćenju otvaraju pitanje da li je takav model zaista pravedno postavljen i da li pogađa suštinu ideje kome treba pomoći da se elektrifikuje i na koji način, jer ako najveći deo subvencionisanih vozila kupuju pravna lica, dok se građani za isti ograničeni fond takmiče sa kompanijama koje mogu da nabavljaju čitavu flotu, postavlja se pitanje da li fizička lica imaju samo jednako pravo na subvenciju ili i u konačnici jednaku šansu da do nje zaista i dođu“, piše Forbs.

Sagovornici Forbes saglasni su da je sistem u Srbiji u najmanju ruku nepravedno postavljen.

Predsednik Udruženja vozača električnih vozila „E-mobilnost“ Nebojša Margetić za Forbs je kazao da bi sprečavanje zloupotreba moglo da se ograniči definisanjem broja subvencija koje jedno pravno lice može dobiti u toku jedne godine.

Građani, kao posebna kategorija korisnika, prema njegovom mišljenju trebalo bi da imaju garantovan deo sredstava.

„U nekim zemljama su razdvojene kvote za građanstvo i za privredu, odnosno firme, kada je reč o nabavci električnih vozila. I ta mera ima smisla, jer se lakše prate trendovi i efekti subvencionisanje“, dodao je on.

Najveći interes za takva vozila imaju oni koji prelaze najviše kilometara u godini, a to su, kako piše, transportne firme, taksi, kurirske službe i svi oni kojima priroda posla zahteva veliku kilometražu, naročito u gradovima.

„Oni su i najveći zagađivači, pa njih treba što pre elektrifikovati. Tu subvencionisanje ima svoje veliko opravdanje“, rekao je Margetić i dodao da građani, s druge strane, zbog svoje brojnosti treba da budu stimulisani za prelazak na električna vozila.

Margetić je naveo da razdvajanje građana i privrede ne mora da znači da se jednoj grupi ukida podrška, već može značiti da se instrument podrške prilagođava ekonomskoj poziciji i načinu korišćenja vozila.

„Mislim da je to važno zbog monopola koje neke firme imaju kod nas… Imamo situaciju da neko dobije subvenciju za 20 vozila, a dosta fizičkih lica ne dobije nijednu“, rekao je on i ukazao na primere da su neke države limitirale subvencije u odnosu na vrednost vozila.

„Ako neko kupuje vozilo od recimo 100.000 evra neće imati pravo na subvenciju, što je logično. Subvencija ipak treba da gađa socijalnu komponentu, a ovde je kod nas dobijaju i oni koji imaju novca“, rekao je Margetić.

Ukazao je da ni sistem dodele subvencije u Srbiji nije dovoljno transparentan odnosno nigde javno nije izložen spisak da se vidi kada se ko prijavio i podneo dokumentaciju za subvenciju.

Na pitanje kakva vozila najčešće uzimaju firme, a kakva građani, pošto subvencije mogu da dobiju po jednakim uslovima, rekao je da se za skuplja vozila najčešće odlučuju pravna lica, odnosno firme kojima to ne predstavlja prevelik trošak i biraju komercijalna laka dostavna vozila, dok građani uglavnom biraju automobile srednje klase, cenovnog raspona od oko 25.000 evra.

Margetić je naveo i da na subvencije imaju pravo i državna preduzeća, odnosno budžetski korisnici i smatra da nabavka električnih vozila za državu, organe uprave i budžetske institucije ne bi trebalo da se ubraja u subvencionisana vozila, jer je njihovo kompletno finansiranje budžetsko.

Na pitanje koliko će značiti produžetak roka u Srbiji i da li se očekuje dovoljno novca za sve koji su se prijavili, Margetić smatra da je produženje roka više marketinški potez nego stvarna mera.

„U prvom roku bilo je mnogo više zainteresovanih nego opredeljenih sredstava. Ako se obezbedi dovoljno sredstava za stvarno podsticanje kupovine EV, onda rok za prijavu treba da bude cele godine“, rekao je on.

Generalni sekretar Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova Boris Ćorović rekao je da cilj mora biti da svi građani i kompanije, koji ispune uslove i dobiju odobrenje, subvenciju na kraju zaista i dobiju.

„Budući da u Srbiji kompanije većinski učestvuju u ukupnoj kupovini novih putničkih i lakih komercijalnih vozila, objašnjava da nije primarni cilj da se subvencijama finansijski pomogne ni kompanijama ni uvoznicima vozila. „Cilj je da se podstakne prelazak na vozila sa nultom lokalnom emisijom i time doprinese kvalitetnijoj životnoj sredini, posebno u gradovima“, rekao je Ćorović.

Naveo je da bi, imajući u vidu taj cilj, teško bilo opravdati isključivanje pravnih lica kada su u pitanju električna vozila.

„Ako bismo, recimo, njih izuzeli iz programa, veliki deo tržišta nastavio bi da kupuje vozila sa konvencionalnim pogonom. Time bi se umanjio upravo ekološki efekat koji subvencije treba da postignu. Zato smatram da program treba da ostane dostupan i fizičkim i pravnim licima“, dodao je.

Ocenio je da bi eventualno vredelo razmišljati za narednu godinu o raspodeli ukupnog budžeta po kategorijama korisnika.

„Mogao bi se unapred opredeliti određeni deo sredstava za fizička, a drugi za pravna lica. Time bi se obezbedila ravnomernija dostupnost programa“, naveo je primer.

Kada je reč o tome da li je subvencija od 5.000 evra dovoljna, Ćorović je kazao da kod automobila od 25.000 evra predstavlja veoma ozbiljan podsticaj, dok je kod skupljih znatno manji.

„Imamo zemlje u okruženju sa podsticajima i do 9.000 evra (Hrvatska), ali i tržišta EU koja su subvencije ukinula, tako da smatram da je sadašnji iznos kod nas u ovom trenutku adekvatan“, dodao je.

Prema informacijama kojima raspolaže asocijacija, kako je rekao, celokupan iznos subvencija za ovu godinu bio je rezervisan kroz zahteve već u prvih nekoliko nedelja programa, te da zato očekuju dodatna sredstva i veruju da samo produženje roka predstavlja dobar signal da će ona biti obezbeđena.