Fondacija „Ćuruvija“: 163 verbalna napada vlasti na medije u oktobru

Fondacija „Slavko Ćuruvija“ saopštila je danas da je tokom oktobra zabeležila najmanje 163 slučaja verbalnih napada, od strane vlasti, na kritičke novinare i medije.

Fondacija je precizirala da su bili napadi bili upućeni od strane 22 visoka državna zvaničnika i poslanika vladajuće stranke putem javnih nastupa i objava na društvenim mrežama.

Broj napada u oktobru značajno je viši u odnosu na avgust (137) i septembar (141), čime se potvrđuje trend trajnog i sistematskog pritiska na kritičke glasove u Srbiji, navodi se.

Povećanom broju verbalnih napada, kako je ocenjeno, doprinelo je i zasedanje Narodne skupštine, ali i nekoliko orkestriranih kampanja usmerenih na targetiranje novinara i optuživanje medija da podstrekuju nasilje u državi.

Najaktivniji predstavnici vladajuće većine u verbalnim napadima na medije i medijske radnike tokom oktobra bili su nanarodni poslanik Srpske napredne stranke (SNS) Nebojša Bakarec – 63 napada i predsednik Srbije Aleksandar Vučić – 22 napada.

Slede narodni poslanik SNS Vladimir Đukanović – 18 napada i predsednik SNS Miloš Vučević – 16 napada.

Tu je, kako je navedeno i narodni poslanik SNS Milenko Jovanov – 13 napada i predsednica parlamenta Srbije Ana Brnabić – 8 napada.

„Visoki državni zvaničnici su napade koristili kako bi profesionalno diskreditovali novinare i medije, te dehumanizovali i etiketirali medijske radnike kao izdajnike i strane plaćenike“, navodi se.

Tokom oktobra, mediji su, kako je navedeno, nazivani „štrokaderskim“, „antisrpskim“, „kriminalnim“, „blokadersko – terorističkim smećem“, „posrnulim“ itd.

Iz skupštinskih klupa moglo se čuti da u Srbiji postoji „previše slobode medija“, a novinarima se sve češće preti i hapšenjem.

Narativi, ukazano je, u kojima se novinari i mediji kriminalizuju, odnosno optužuju za izvršenje ili podsticanje na krivična dela, sprovođenje državnog udara, terorizam i slično, u prethodnom periodu su obilato korišćeni.

„Mediji su, tokom vidljivo orkestriranih kampanja, optuživani da zagovaraju „nasilnu smenu vlasti“ i „nasilno rušenje ustavnog poretka“, „podstiču na nasilje“ i „otvoreno pozivaju na revoluciju“, „plasiraju laži u cilju destabilizacije države“ i „uznemiravaju javnost“, dodaje se u saopštenju Fondacije.

Nakon što je 22. oktobra došlo do pucnjave i požara „u ilegalnom šatorskom naselju ispred Narodne skupštine – Ćacilend“, zvaničnici su pokrenuli kampanju kojom su pokušavali da nametnu narativ da, između ostalih, mediji snose odgovornost za taj incident.
U najmanje 10 slučajeva meta napada bili su mediji u regionu, najčešće hrvatski, koji su optuživani da podržavaju proteste i da insinuiraju smenu vlasti u Srbiji, navodi se.

Predsednik Srbije je, u jednom obraćanju, aludirajući na medije iz Hrvatske naveo da „ne zna ko su te čike u belom koji mogu da im pomognu“, dodaje se.

Najviši državni zvaničnici, predvođeni Vučićem i Vučevićem, „sistematski su koristili aktuelne društvene okolnosti da oblikuju narative u kojima se kritički novinari i mediji prikazuju kao širitelji laži, neprijatelji države i destabilizujući faktor u društvu“, navodi se.

Zapaljivom retorikom i pozivima institucijama da ih pozovu na odgovornost, dodatno su podsticali atmosferu netrpeljivosti i pritiska na medije, saopštila je Fondacija „Slavko Ćuruvija“.