Evropski parlament traži povećanje proizvodnje lekova u Evropi

Evropski parlament je utvrdio stav za pregovore o konačnom obliku Zakona o kritičnim lekovima: nužno je smanjiti zavisnost od drugih zemalja u snabdevanju lekovima tako što će se povećati proizvodnja u EU i osigurati jednaka dostupnost lekova u svim delovima Unije.

Autor tog predloga Tomislav Sokol iz HDZ-a čiji je izveštaj o tome usvojen s 503 glasa „Za“, 57 „Protiv“ i 108 „Uzdržanih“, rekao je agenciji HINA, „ako ništa ne preduzmemo i ne stimulišemo evropsku industriju i proizvodnju u Evropi, postaćemo kroz nekoliko godina zavisni od uvoza novih lekova iz SAD, uz postojeće zavisnosti od Indije i Kine“.

Dosadašnji sistem javne nabavek u bolnicama EU, vodeći se primarno kriterijumom najniže cene, izgurao je mnoge evropske proizvođače s tržišta. To je dovelo do toga da za mnoge kritične lekove postoji samo jedan dobavljač i nema alternative ako taj dobavljač zakaže. To opterećuje zdravstvene sisteme i lekare koji moraju tražiti zamensku terapiju. Tim zakonom se želi da se reši taj problem i podstakne proizvodnja lekova u EU.

„Vršimo pritisak na farmaceutske kompanije da bar 50 odsto svojih kapaciteta izgrade i održavaju u Evropi itu smo mnogo ambiciozniji i od Evropske Komisije i Evropskog saveta“, rekao je Sokol o stavu Evropskog parlamenta.

Kazao je da se želi da se novim zakonom omogući da na tenderima za lekove bude izabrano više kompanija.

„Proizvedeno u EU“ često znači samo završnu fazu pakovanja, a Evropski parlament će se u nastavku pregovora zalagati da prednost imaju dobavljači koji „znatan deo“ proizvodnje obavljaju u EU, odnosno da se najmanje 50 odsto potrebne supstance za lek proizvodi u Uniji, ili bar u zemljama EFTA-e – Švajcarskoj, Norveškoj, Islandu i Lihtenštajnu, ili da najmanje 50 odsto vrednosti konačnog leka proizlazi iz postupaka proizvodnje ili prerade koji u Uniji ili u zemljama EFTA-e.

Poslanici Evropskog parlamenta su podržali sastavljanje industrijske „strateških projekata“ smeštenih u EU za stvaranje, modernizaciju i poboljšanje proizvodnih kapaciteta. Takođe žele da vlade članica i EU daju prioritet finansijskoj potpori strateškim projektima u tekućem budžetu i novom višegodišnjem financijskom okviru EU za razdoblje od 2028. do 2034. godine.

Sokol je rekao da ključnim delom svog izveštaja smatra zajedničku javnu nabavku kritičnih lekova i lekova od zajedničkog interesa. Evropski parlament je za nastavak pregovora usvojio stav prema kojem pet država članica može da obavi zajedničku javnu nabavku, umesto devet koliko ih je predložila Komisija.

„U praksi bi jako bilo teško okupiti devet država, mi smo taj minimum stavili na pet“, rekao je Sokol dodavši da to za države znači „bolju pregovaračku poziciju, niže cene lekova i brži rok isporuke“.

Industriji generičkih lekova „važne su sigurnost i predvidivost i da pravila budu precizno definisana“, rekao je Sokol, dodavši da je toj industriji najveći problem konkurencija iz Indije i Kine.

„Zato je industriji generičkih lekova bilo jako važno da se to proširi, da može više kompanija dobijati nabavke od istog naručioca“, kazao je on.

Za industrije inovativnih lekova rekao je da njima jedinstvena nabavka „nije nužno po volji zato što ona jača pregovaračku poziciju malih država, ali nama je to bio apsolutni prioritet, mi smo insistirali da se jedinstvena nabavka ne razvodni, nego da se pojača, smanjili smo i taj prag s devet na pet država da bismo još olakšali mogućnost zajedničke nabavke“, rekao je hrvatski evroposlanik.

Evropski parlament predlaže i mehanizam koordinacije na nivou Unije kojim bi se omogućilo da se lekovi iz jedne zemlje redistribuiraju u drugu. 

„Uvodimo pravilo kontrole zaliha država članica kojima pravljenje zaliha neće biti dozvoljeno ako to može dovesti do nestašice u drugim državama. To će se kontrolisati na evropskom nivcou: da li na primer Nemačka kupuje previše lekova i onda zbog toga nema lekova za ostale. I drugo, ukoliko zaista dođe do nestašice, na primer u Hrvatskoj, a utvrdi se da taj lek postoji na zalihama u Nemačkoj, Francuskoj, Italiji ili bilo gde drugde, onda će se moći da se izda nalog s nivoa EU da se ti lekovi redistribuiraju iz Nemačke u Hrvatsku“, rekao je Sokol.

Evropski parlament je sada spreman za pregovore s vladama članica EU a o konačnom obliku zakona, a Sokol očekuje najveći otpor u vezi s tim poslednjim – redistribucijom lekova.

„Velike države pružaju otpor tome jer im to ne odgovara i tu će vrlo verojatno biti najveća borba u celoj proceduri“, rekao je Sokol.

Poslanici kluba Evropa suverenih nacija (ESN) tražili su da se pjedlog Sokola odbaci, uz objašnjenje da „premašuje granice nadležnosti Unije u području javnog zdravstva i zaobilazi zaštitne mere utvrđene ugovorima“, dok su Patriote za Evropu kritikovale ekološke standarde uključene u predlog.

„Što se tiče ESN, tu je dominatna stranka AfD, oni gledaju nemačke interese. Nemcima sigurno nije u interesu deliti lekove malim državama. To je prava pozadina te priče, nemojmo tu imati iluzije. To da oni moraju svoje zalihe deliti s Hrvatskom, to im baš i nije previše prihvatljivo. To je glavni razlog zašto su oni u startu protiv toga“, rekao je Sokol.

Za Patriote za Evropu kazao je da su „podeljeni“ i to su „više političke igre – sad su izbori u Mađarskoj, Fides (premijera Viktora Orbana) se opet mora pokazati kao veliki branitelj nacionalnih interesa, pa će oni uglavnom sve opstruisati“, rekao je Sokolza agencju HINA.