Evropske trupe stižu na Grenland posle razgovora gde su viđena neslaganja oko njegove budućnosti

Trupe iz nekoliko evropskih zemalja uključujući Francusku, Nemačku, Norvešku i Švedsku stižu na Grenland da pomognu da se pojača bezbednost tog velikog arktičkog ostrva.

To je usledilo posle razgovora predstavnika Danske i Grenlanda sa SAD na kojima je ukazano na „fundamentalno neslaganje“ između administracije predsednika Donalda Trampa i evropskih saveznika.

„Prvi francuski vojni elementi već su na putu. I drugi će slediti“, izjavio je juče francuski predsednik Emanuel Makron. Francuske vlasti saopštile su da se oko 15 francuskih vojnika iz jedinice planinske pešadije već nalazi u Nuuku na pripremi za vojnu vežbu.

Nemačka će danas poslati izviđački tim od 13 ljudi na Grenland, saopštilo je nemačko Ministarstvo odbrane.

Danska je objavila da će povećati svoje vojno prisusustvo na Grenlandu i da će im se pridružiti NATO saveznici. To je objavljeno upravo kada su se juče u Vašingtonu sastajali ministri spoljnih poslova Danske i Grenlada sa američkim potrepdsednikom Džej Di Vensom i državnim sekretarom Markom Rubiom i razgovarali o namerama predsednika Trampa da preuzme ostrvo da bi iskoristio njegove mineralne resurse i zaštitio bezbednost arktičke oblasti od rastućih intersa Rusije i Kine.

Danski ministar odbrane Troels Lund Poulsen rekao je danas da je namera da se uspostavi trajnije vojno prisustvo sa većim doprinosom Danske, preneo je danski radio DR. On je rekao da će vojnici iz nekoliko NATO zemalja biti na Grenlandu po sistemu rotacije.

Danski ministar spoljnih poslova Lars Loke Rasmusen i njegova grenladska koleginica Vivijen Mocfelt izjavili su juče da sa Trampom ostaje „fundamentalno neslaganje“ oko Grenlanda, posle razgovora sa američkim zvaničnicima u Beloj kući. 

Rasmusen je dodao da ostaje jasno da „predsednik ima želju da osvoji Grenland“. 

Posle tog sastanka Tramp je u izjavi medijima u Ovalnoj kancelarij rekao da je Americi „zaista potreban“ Grenland.

„Ako mi ne uđemo Rusija će to uraditi i Kina će to uraditi. I Danska ne može ništa da uradi oko toga, ali mi možemo da uradimo sve oko toga“, rekao je Tramp koji je dodao i da nije još dobio izveštaj o sadržaju razgovora vođenih Beloj kući kada je dao ove izjave.

Nekoliko ljudi reklo je da vide odluku Danske da pošalje dodatne trupe i obećanja podrške iz drugih NATO saveznika kao zaštitu od moguće američke vojne akcije. Ali evropski vojni zvaničnici nisu nagovestili da je cilj da se odvrati američki potez protiv ostrva, ukazuje AP.

Danski ministar spoljnih poslova Rasmusen najavio je juče formiranje radne grupe sa Amerikancima da se razgovara o rešavanju razlika oko Grenlanda.

„Ta grupa, kako mi to vidimo, trebalo bi da se koncentriše na način da se izađe u susret američkim bojaznima za bezbednost, a da se u isto vreme poštuju crvene linije Kraljevine Danske“, rekao je Rasmusen posle dugo očekivanog, ali samo jednočasovnoig sastanka na kojem je učestvovala i ministarka spoljnih poslova Grenlanda Vivijen Mocfelt.

Grenland, najveće ostrvo sveta, u oblasti Severnog pola, autonomna je oblast Danske. Predsednik SAD Donald Tramp traži da se ono stavi pod američku kontrolu i da u tome pomogne NATO čija je i Danska članica, a da je „neprihvatljivo“ za Vašington sve što bi bilo manje od toga da Grenland bude pod američkom vlašću.

Komentarišući rezultat sastanka u Vašingtonu, danski ministar odbrane Poulsen rekao je danas da je radna grupa bolja nego nikakva radna grupa i da je korak u dobrom pravcu. On je ipak dodao da dijalog sa SAD ne znači da je „opasnost prošla“.

U izjavi za Foks njuz sinoć posle razgovora u Vašingtonu Rasmusen je odbacio vojno preuzimanje i potencijalnu kupovinu ostrva od strane SAD. Upitan da li misli da će SAD izvršiti invaziju on je odgovorio „Ne, bar se nadam, zato što bi to značio kraj NATO“.

Rasmusen je rekao da je malo verovatno da će Grenlanđani glasati za američku vladavinu čak iako im se ponude finansijski podsticaji, ocenjujući da nema šanse da SAD plate za skandinavski sistem socijalnog osiguranja u Grenlandu i primetio da SAD nisu uvele takav sistem u sopstvenoj zemlji.  

„Videćemo kako će se to sve razrešiti. Mislim da će se nešto rešiti“, rekao je Tramp juče novinarima u Ovalnoj kancelariji.