Evropska komisija je danas usvojila sveobuhvatnu strategiju za povećanje podrške regionima na istoku Evropske unije koji se graniče sa Rusijom, Belorusijom i Ukrajinom, a koji se suočavaju sa bezbednostnim, ekonomskim i demografskim posledicama rata u Ukrajini.
Nekoliko regiona iz devet država članica – Finske, Estonije, Letonije, Litvanije, Poljske, Slovačke, Mađarske, Rumunije i Bugarske – posebno su pogođeni hibridnim ratom, korišćenjem migracija kao oružja, ekonomskim i trgovinskim poremećajima i demografskim padom.
Strategija obuhvata niz mera koje će im pomoći da „reše specifične i dosad nezabeležene izazove sa kojima se suočavaju“ u pet prioritetnih oblasti, od bezbednosti i ekonomskog razvoja, do problema depopulacije i manjka radne snage.
Komisija je predložila i pokretanje instrumenta Ist Invest (EastInvest), namenskog finansijskog fonda u cilju lakšeg pristupa investicijama.
„Jačanje prosperiteta i otpornosti ovih regiona nije samo izraz solidarnosti EU nakon ruske invazije na Ukrajinu, nego i strateško ulaganje u bezbednost, konkurentnost i buduću stabilnost Evrope“, saopštila je Evropska komisija.
U saopštenju se navodi da je EU od početka rata u Ukrajini pojačala političku, tehničku i finansijsku podršku istočnim regionima kako bi poboljšala infrastrukturu, povećala ekonomsku otpornost, razvila odbrambene kapacitete, odgovorila na izazove u energetici i povezanosti i podržala mogućnosti zapošljavanja, ali da je usled daljeg pogoršanja ekonomskih i bezbednosnih uslova u tim regionima zbog rata potrebna dodatna podrška Unije.
Mere u prvoj prioritetnoj oblasti – bezbednost i otpornost, obuhvataju razvoj Nadzora istočnog bloka, Evropske inicijative za odbranu od dronova, Evropskog vazdušnog štita i Evropskog svemirskog štita.
Oblast rasta i regionalnog prosperiteta obuhvata olakšavanje pristupa finansiranju, uključujući putem instrumenta Ist Invest, kako bi se pomoglo zemljama da dobiju zajmove i savetodavnu podršku, a koji bi uključio grupu Evropske investicione banke i druge međunarodne finansijske institucije i nacionalne i regionalne promotivne banke.
Treća oblast odnosi se na davanje prioriteta integraciji elektroenergetske mreže baltičkih zemalja sa evropskim mrežama i razvoj prekogranične infrastrukture za vodonik kao što je Nordijsko-baltički koridor, kao i podržavanje inicijativa za cirkularnu industriju.
Promovisanje digitalne povezanosti i unapređenje transportnih mreža, uključujući puteve dvostruke namene, železničku i lučku infrastrukturu, kao i prekogranične veze sa Ukrajinom i Moldavijom, mere su koje su predviđene u okviru četvrtog prioritetnog područja.
Peti prioritet obuhvata rešavanje problema depopulacije i nedostatka radne snage, jačanje otpornosti medija i borba protiv dezinformacija.
Komisija je najavila da će pokrenuti godišnji politički dijalog na visokom nivou o merama EU i njihovom uticaju na otpornost i razvoj istočnih regiona EU koji se graniče sa Rusijom, Belorusijom i Ukrajinom.
Prvi takav događaj biće održan 26. februara, kada će finansijske institucije potpisati deklaraciju o pokretanju instrumenta Ist Invest.
EU ima više od 3.500 kilometara kopnenih granica sa Rusijom i Belorusijom, i gotovo 1.500 kilometara sa Ukrajinom, i još 600 kilometara pomorske granice sa crnomorskim basenom koji deli sa Ukrajinom i Rusijom.
Daj svoj stav!
Argumentuj, budi korektan — ili pročitaj tuđe stavove.