Nakon znatnog usporavanja u prošloj godini, ekonomski rast Srbije ove godine će dostići 2,8 odsto a sledeće 3,9 odsto jer će domaća tražnja imati koristi od velikih javnih investicija povezanih sa specijalizovanom izložbom EXPO27 i od rastućih plata i penzija, prognozira Evropska komisija.
U danas objavljenim Prolećnim ekonomskim prognozama Evropske komisije predviđa se i da će fiskalni deficit Srbije privremeno porasti na 3,2 odsto u 2026. jer je vlada smanjila akcize na gorivo kao odgovor na sukob na Bliskom istoku, kao i da će javni dug blago porasti na 45 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) sledeće godine.
Komisija je navela da je ekonomski rast Srbije u 2025. usporio na dva odsto sa 3,9 odsto u 2024. zbog usporavanja rasta investicija i privatne potrošnje pogođenih kontinuiranim političkim nemirima usled studentskih protesta, kao i zbog negativnog doprinosa neto izvoza. Takođe su neto direktne strane investicije prepolovljene u odnosu na 2024.
U izveštaju se navodi da kratkoročni indikatori ukazuju na neujednačen početak 2026, da je indikator ekonomskog raspoloženja, iako je još ispod dugotrajnog proseka, u prvom kvartalu pokazao trend unapređenja ali i da je industrijska proizvodnja u padu u većini podsektora, osim auto-industrije.
Analitičari Komisije očekuju da javne investicije, koje su podbacivale u 2025, ove godine dobiju zamah pre izložbe EXPO 2027. u Beogradu i investicionog programa „Skok u budućnost – Srbija 2027“.
U delu izveštaja o Srbiji zaključuje se da, iako izgledi za ekonomiju deluju pozitivno, ostaje nekoliko rizika za negativan scenario, uključujući kontinuiranu domaću političku nestabilnost i nedavni pad direktnih stranih investicija koji potencijalo mogu da ugroze srednjeročne izgleda za rast.
Brzi rast plata takođe može dovesti do niže od očekivanje spoljne konkurentnosti, upozorava se u izveštaju.
Na Zapadnom Balkanu veći rast od Srbije ove godine će, prognozira se, imati Albanija, od 3,3 odsto, i Severna Makedonija, od 3,2 odsto, dok će Crna Gora imati isti rast kao Srbija, od 2,8 odsto, a Bosna i Hercegovina od 1,8 odsto.
EU se u 2026. prognozira slabija ekonomska aktivnost jer sukob na Bliskom istoku pokreće novi energetski šok koji ponovo rasplamsava inflaciju i potresa ekonomsko raspoloženje.
BDP Unije će ove godine usporiti na na 1,1 odsto sa 1,5 odsto u prethodnoj godini, što je za 0,3 procentna poena manje nego u Jesenjim prognozama. Za sledeću godinu Uniji Komisija prognozora rast od 1,4 odsto.
Šta vi mislite?
Još nema komentara. Budite prvi koji će otvoriti diskusiju.